IZREZIVANJE PRIZORA PROTOKA VREMENA: Profesor Dimitrije Pecić o drvorezima velikih dimenzija sa motivina aerodroma, grafici, slikarstvu...
KADA je pre jedne decenije izabaran za dekana Fakulteta likovnih umetnosti, profesor Dimitrije Pecić je, razvijajući međunarodnu visokoškolsku sardanju i razmenu, često putovao, naročito u Poljsku i Kinu, i povodio dosta vrmena po različitim aerodromima. Tu se i začela izložba monumentalnih grafika, pod nazivom "Čekajući na let", koja je predstavljena istovremeno u čak dva beogradska prostora - u Galeriji FLU i Galeriji ULUS-a.
Foto promo
- Nekada sam i više sati čekao između dva leta - priseća se Pecić, za "Novosti". - Sedeći i gledajući ljude, kao i avione, kroz ta velika aerodromska stakla, u jednom trenutku su mi neki detalji postali zanimljivi i počeo sam da pravim male skice, zabeleške, bez ikakave ideje i svesti da ću se time baviti kasnije.
To je, kaže, trajalo godinama, dok u ateljeu nije uradio tri velika crteža sa prizorima sa aerodroma, kompozicije na kojima su bile velike piste i avioni u zadnjem planu. Sa tim motivom nastavio je kroz čitavu seriju u drvorezu. Foto Z. Jovanović Profeosr Dimitrije Pecić
- Za ovaj ciklus mi je od početka bilo bitno da to budu veliki formati, zbog veličine prostora aerodroma - objašnjava umetnik. - Savremena grafika danas podrazumeva mnogo više nego ranije taj veliki format, ali to nije bio razlog, jer i mali format može da bude monumentalan.
U trenutku kada je započinjao ove grafike, dogodilo se da je došao i do jednog broja papira velikog formata, pa je tako nastalo 21- 22 drvoreza.
- Tokom rada na svakom od njih, ali i u predhodnim ciklusima, uvek sam počinjao od široko postavljenih površina, a poslednje dve matrice koje bih štampao, bile su sa linijama - objašnjava autor kome su od samog motiva dela, važniji likovni odnosi unutar kompozicija. - One dodatno učvršćuju kompozicione odnose, naglašavaju strukturu, kretanje, položaj jedne površine u odnosu na drugu, naglašavaju neke oblike... Zato je linija bitna. To joj je uloga. Sa linijom je sve izraženije, naročito kontrasti. Foto promo
Fizički je drvorez, kako otkriva sagovornik, zahtevan čak i kada je manji format u pitanju, i za njegovo izrezivanje je potrebno odeđeno vreme:
- Rad podrazumeva izrezivanje matrice, a kasnije i štampanje. Tokom čuvenog perioda ukijo grafike, u Japanu, u 17. i 18. veku, drvorez u boji je bio veoma razvijen i nastajao je u radionicama. Umetnik je davao crtež, a postojali su majstori koji su samo izrezivali ploče i drugi koji su štampali. Sada mi radimo sve. Kada završim sa izrezivanjem, pravim probne otiske, a kada počinjem sa tiražom, uvek jedva čekam kako će to izgledati. Čitav proces je mnogo sporiji u odnosu na crtež, ili slikarstvo, gde odmah možete da pravite sve korekture.
Zaustavljeni kadrovi
IMAM seriju crteža koje sam radio, gledajući kroz prozor aviona dok se kretao, sa nebom, oblacima. Imao sam ideju da napravim kratku, animiranu grafiku, gde bi se ti oblaci kretali, pomerali se. Vrlo sporo. To je zahtevalo veliki broj izrezanih matrica. Kao mali film. Prvo sam hteo to razvijem kao temu, ali nije išlo, pa sam se usredsredio na ono što se dešava na zemlji, na pisti. Tako sam to blago kretanje realizovao na neki drugi način, jer i ove grafike koje sam uradio, kada se posmatraju u seriji liče na neke zaustavljene kadrove - kaže sagovornik.
Pecićeve grafike, kako primećuje Ana Popović Bodroža, istoričarka umetnosti, u katalogu su i kontemplativne, što autor objašnjava:
- Taj trenutak kada na aerodromu prođete sve stresne kontrole, i dođete do izlaza gde se čeka avion, je momenat opuštanja, kada sedite u miru i posmatrate ljude oko sebe, i sve šta se dešava. I to jeste kontemplativan trenutak. I sam način izrezivanja velikih ploča zahteva predavanje dugotrajnom radu, što je takođe kontemplativno. Važno mi je da u toku dana, a i u životu uopšte, imam taj trenutak kada mogu da posmatram svet oko sebe. Zbog svih tih ekrana koji nas okružuju, telefona, kompjutera, televizora, sve manje smo u prilici da se smirimo i posvetimo posmatranju okruženja, ljudi sa kojima razgovoaramo.
Sa tim momentom posmatranja, vezane su i predhodne serije radova ovog umetnika, poput onih na kojima je motiv reke Dunav, ili ulice, sa pogledom kroz prozor:
- Veoma mi je bitno prepuštanje nekom prizoru. Zato biram motive koji mi omogućavaju da utonem u njih. Kada posmatram vodu, ili pistu gde se avioni kreću, tu sam i ne razmišljam o drugim stvarima.
Kada je počeo da šalje radove sa avionima i pistama, na grupne izložbe, nazivao ih je jednostavno "Aerodrom" (vodio ih je pod različitim brojevima), a vremenom se pojavio naziv "Čekajući na let":
- U jednom razgovoru, arhitekta Branko Redžić, mi je sugerisao da to, ipak, bude "Čekajući na let", jer je u radovima bitan taj protok vremena, što se više oseća kada se posmatraju kao serija. Te male razlike, kao isečeni kadrovi iz nekog filma, mogu da ukažu na vreme koje prolazi. Mada, to nije bila početna ideja.
Estetika Dalekog istoka
BIO sam na trećoj godini slikarstva kada sam počeo da radim crteže, koji su na neki način bili inspirisani Dalekim istokom - priseća se Pecić. - Profsorka Milica Stevanović mi je rekla tada nešto sasvim tačno, što sam dobro protumačio i prihvatio: "Ako želiš tako da radiš, a nisi odande, moraš da budeš veći Japanac od Japanca, da bi to imalo smisla. Da bi mogao da radiš dobro". Shvatio sam da je besmisleno podražavati, jer nikada neću biti, niti imam želju da budem "veći Japanac od Japanca". Ali, japanski drvorezi, Hokusaija ili Hirošige, su zaista remek-dela svetskog formata, koje volim, i podsticali su me čak i kada sam radio na ovoj seriji. Bili su mi inspirativni, ali sa svešću da nema razloga da kopiram njihovu estetiku.
Slikar po osnovnoj vokaciji, koji na FLU predaje crtanje i slikanje, a gostujući profesor je i u Kini, u drevnom Si`anu, Pecić je decenijama već na našoj sceni prepoznatljiv po - grafikama.
- To što se nisam posvetio uljanom slikarstvu ne osećam kao nedostatak, verovatno mi je grafika kao medij više odgovarala, iako imam želju i da slikam, posebno kada posetim neku dobru izložbu. S druge strane, da nisam završio slikarski odsek, da nisam mnogo, pre svega crtao, ni moje grafike ne bi bile takve kakve su. Grafikom sam zapravo napravio taj spoj, jer se u njoj pojavila i boja. Kada uđete u svet grafike, on vas okupira. Ali, nadam se da ću sigurno još slikati.