Ćirilica

U cilju olakšavanja, i promovisanja, "digitalne primene" ćirilice, Ministarstvu predlaže Vladi da se u svim javnim nabavkama informatičke opreme, imperativno, a ne fakultativno, nabavljaju isključivo "dvoazbučne tastature" kako bi stvorili uslove da ćirilica postane makar ravnopravna u tehničkoj upotrebi sa latinicom - pri čemu je ministar mislio na latinične tastature sa svim slovima srpske ćirilice.

Da Zakon o javnoj upotrebi srpskog jezika, o zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma, nije samo mrtvo slovo na papiru, potvrđuje i predlog Vladi da od iduće godine na svim velikim konkursima za otkup knjiga, ćirilična izdanja ne samo dobiju prednost, već da država za potrebe biblioteka otkupljuje - isključivo knjige štampane na ćirilici!

Odluka je to koja nosi dalekosežne posledice, predlog koji je odjeknuo još snažnije posle godina uljuljkanosti svih aktera izdavačke scene, tokom kojih je priča o zaštiti ćirilice ostajala tek - priča. Mnogo se o tome govorilo, rojili su se predlozi i procene najdelotvornijih načina da se ćirilica očuva i dostojno poštuje, od medija i svega onoga što "bode oči" poput tabli sa imenima firmi, do davanja olakšica svima koji bi koristili ćirilično pismo, dok bi se knjigama na ćirilici mogla dati prednost ukidanjem PDV-a ili rabata... Ovako ekstremna mera, ipak, predstavlja iznenađenje i za one koji su se upravo tako radikalnom potezu - nadali, poput izdavača koji očuvanje "prelepe Vukove ćirilice" doživljavaju kao sopstvenu misiju. Neki drugi nezadovoljni su, čini se, pre svega - načinom, činjenicom da im je predlog saopšten kao gotova, jednostrana odluka. A svi oni svikli na profit iz okolnih zemalja u kojima deca više ne uče, a odrasli "ne znaju" ćirilicu i time se diče, sada su se našli pred odlukom - da li se "odreći" ćirilice zarad profita, ili kvalitetom svojih izdanja navesti komšije da se zainteresuju dovoljno ne bi li se "podsetili" u školi naučenih, Vukovih slova.