REMEK DELA U RITMU DŽEZA: MSU predstaviće legat koji im je testamentom zavetovao veliki slikar Bora Iljovski (1942- 2013)
SUŠTINSKI je Bora Iljovski (1942-2013) bio usamljenik, gotovo apsolutni monah u stvaralaštvu, pa se na njegovim slikama i vidi kako su nastajale u tišini ateljea, u dijalogu sa sobom. Ipak, bio je uključen u različite tokove gradskih zbivanja, pa se može reći i da je na neki način vodio i boemski život.
Promeniti redosled, Bora Iljovski, MSU
Ovako, za "Novosti", muzejska savetnica Svetlana Mitić, autorka koncepcije izložbe "Bora Iljovski: Pomereni redosled", čije je otvaranje zakazano za sledeći ponedeljak, u 17 časova, u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, opisuje čoveka i umetnika koji je celokupnu zaostavštinu testamentom ostavio Muzeju savremene umetnosti. Ovoj ustanovi zaveštao je legat sa više od 1.000 radova na papiru (akvarela, gvaševa, crteža), kao i 65 dela nastalih tehnikom ulja na platnu.
- Kada smo od advokata saznali da je celokupan legat zaveštao našem muzeju, obradovali smo se ne samo zato što je Iljovski bio jedan od najcenjenijih i najznačajnijih umetničkih linosti druge polovine 20. i prve polovine 21. veka, već i zbog ukazanog poverenja - kaže za naš list Marijana Kolarić, direkor MSU. - Njegovo nasleđe, uz slike i crteže, podrazumeva i lične stvari, kao i stan u kome je živeo. Trenutno ga privodimo nameni, i služiće kao rezidencijalni prostor, za buduće goste muzeja, inostrane umetnike. Enterijer, koji se već oprema, imaće nešto i od njegovih predmeta. Tako će i sam stan čuvati uspomenu na njega. MSU
Pre ovoga, devet radova Iljovskog se već nalazilo u kolekcijama MSU, a dobijanjem izrazito vrednog legata, ova ustanova sada čuva jedan ogroman opus, dodaje Kolarićeva:
- U testamentu nije ostavio nikakve instrukcije, ili imao posebne zahteve šta da se uradi sa legatom, pa smo kao i sa većinom koje je muzej dobijao, raspodelili radove po našim zbirkama. Tako da su dela, koje je MSU stekao kroz ovu ostavinu, sada u zbirci slikarstva nakon 1945. godine, odnosno zbirci crteža i grafika. Čim se prošle godine završio sudski proces, želja nam je bila da upriličimo izložbu, koja bi dala jedan novi ugao gledanja na njega kao umetnika, ali i ličnost.
Postavku će tako činiti ona dela koja nisu viđena na njegovoj velikoj i značajnoj retrospektivi, koju je MSU napravio 2007. godine, otkriva Kolarićeva.
- Ova izložba će biti nešto manja po karakteru, ali veoma topla i emotivna, jer će pokazati i ono što je manje poznato.
Istoričarka umetnosti Svetlana Mitić napominje da su veze Bore Iljovskog sa MSU čvrste i dugotrajne:
- On se prvi put u selekciji muzeja pojavio 1970. u septembru, i to na veoma značajnoj izložbi "Mladi sedamdesete". Tada je još prepoznat kao neobičan umetnik koji nosi neki novi senzibilitet, a njegovi radovi počinju da ulaze u naše zbirke. Sigurna sam da nam je legat ostavio i zbog toga što je imao najviše poverenja u MSU.
Međunarodna reputacija
PRVU samostalnu izložbu, radova na papiru, imao je u Galeriji Grafičkog kolektiva 1968, a iste godine predstavio se i samostalnom izložbom slika u Galeriji Kolarčevog narodnog univerziteta. Učestvovao je na 41. Bijenalu u Veneciji 1982, gde je zajedno sa Editom Šubert i Andražom Šalamunom, u selekciji Ješe Denegrija, predstavljao jugoslovensku savremenu umetnost. Dela mu se nalaze u domaćim i inostranim privatnim kolekcijama i zbirkama značajnih muzeja i galerija. Pored MSU, to su Narodni muzej Srbije, Nacionalna galerija u Berlinu, Muzej likovnih umetnosti u Budimpešti, Muzej savremene umetnosti Republike Srpske u Banjaluci, muzej "Cepter"...
Kao glavnu karakteristiku legata ona ističe to što su u njemu zastupljeni svi aspekti stvaralaštva ovog autora:
- Tu su i rani radovi, za koje može da se kaže da su retko viđani. Jedan je čak iz 1951, kada je imao devet-deset godina. Sam ga je signirao, što je kuriozitet samo po sebi, a već iz njega može da se nasluti kako će dalje teći njegov likovni razvoj.
Izložba će, prema rečima Mitićeve, predstaviti špiceve njegovog stvaralaštva, dela koja su reprezentativna za određene stvaralačke faze, kakve su slike "Pomereni redosled", "Posledice oštrog vetra", ili "Odi-se-jada" (delo prikazano u Kaselu, na izložbi čuvenog kustosa Rene Bloka "Na gudurama Balkana"), kao i mnoga druga:
- Sebe nije smatrao apstraktnim umetnikom. On kreće od predmeta, ali ga ne redukuje, već ga suprotno, opterećuje senzacijama koje ima tim povodom. Kada se to raščitava, onda se dobijaju te serijalnosti, oblici koji se ponavljaju. Koristio je u svojim delima slova, brojeve, note, multiplikovao naočare, makaze, žilete... MSU
Već na ulazu u Legat Zorić-Čolaković, posetioce će sačekati jedna serija čija tema su upravo žileti (ulje na papiru manjih formata), koja će prvi put biti na taj način predstavljena. A žileti su i među privratnim predmetima koji su se zatekli u legatu, priča sagovornica:
- U njegovom stanu, žileti su bili zakačeni na nekom stubu, što govori da ih je koristio kao modele. U ostavštini koja je stigla u muzej su i njegove lule, veliki broj naočara, koje su mu, takođe, bile "modeli". U jednom periodu voleo je da se bavi udvojenim oblicima, ponavljanjem. I, naravno, velika kolekcija gramofonskih ploča, sa džez muzikom, na koju se u velikoj meri oslanjao i u likovnim izražavanju. Zato ćemo morati da "oživimo" neki gramofon, kako bismo mogli sve da ih čujemo, jer to je nešto suštinsko za njegovo razumevanje. Čak u jednom trenutku svoj način rada i naziva džeziranje. Radio je u tom ritmu. Koristio je, kako kaže, džeziranu liniju. Ali i sinkopu, pruzimanje jednog oblika iz drugog, nedovršenog.
Za istraživače, smatra muzejska savetnica MSU, ali i za stručnjake u muzeju veoma je značajno kada se čitav opus jednog tako važnog stvaraoca nalazi na jednom mestu:
- Pogotovo što će kustosi naših zbirki obraditi ceo legat, na zadovoljavajućem naučnom nivou, i otvoriti mogućnost daljeg proučavanja. Prirodno je što je njegov opus završio u zbirkama MSU, pa će tako i naše kolege iz drugih muzeja, regiona i sveta moći da se upoznaju sa jednim izuzetnim umetnikom.
Dramatičan životni početak
ŽIVOTNA putanja Bore Iljovskog (1942-2013) započela je dramatična. Rođen je u mestu Drenova u blizini Florine (Egejska Makedonija) kao treće dete oca Ilije i majke Aleksandre, koju nije zapamtio. Do sedme godine živeo je sa babom Dimitrom i dedom Petrom u rodnom mestu, a po završetku građanskog rata u Grčkoj, kao i većina njegovih sunarodnika, bio je primoran da emigrira. Detinjstvo je tako proveo kao izbeglica u Poljskoj, u Jugoslaviju, odnosno Beograd, došao je 1956. Upisao je prvo umetničku školu u Novom Sadu, ali je ubrzo i napustio, a 1961. primljen je na beogradsku Likovnu akademiju.
Činjenicu da i više od decenije posle umetnikovog odlaska, aktuelnost njegovog rada i interesovanje za njega ne jenjava, Svetlana Mitić objašnjava:
- Borin rad je veoma vitalan, i u tom smislu, uslovno, ta dela u sebi nose neku mladalačku crtu. To njegovo slobodno kretanje kroz likovnu materiju jeste nešto što i danas privlači pažnju. Bora je uvek bio predmet jednog višestrukog razmatranja. Nikada nije bio jednoslojan. Na prvi pogled, to su dekorativne slike koje se odmah zavole. Privlačne su, ali istovremeno kriju zamku, jer nije reč o nekom "paternu". On se oslanja na likovne kvalitete koji suprotstavljajući jednu površinu drugom stvaraju neke dinamične oblike. Iako ga često povezuju sa op-artom, u suštini to nije, jer ima jedan drugačiji pristup vizuelnom. Iljovski na različitim nivoima komunicira sa vremenom u kome živimo. Verujem da će u tom smislu njegov vek trajati veoma dugo - zaključuje sagovornica.
Nova tumačenja opusa Bore Iljovskog, mišljenja su obe sagovornice, najbolja su u relaciji sa delima drugih umetnika, što predstoji u nekom budućem radu kustosa kolekcije MSU. Jer, dogodine se, kako tvrdi direktorka Kolarić, priprema otvaranje stalne postavke, i to na dan velikog jubileja, 60. godina od osnivanja muzeja na Ušću.