GOROSTAS IZ SVETE POSTOJBINE: Komemorativni skup, održan u Svečanoj sali SANU, posvećen akademiku Svetomiru Arsiću Basari (1928- 2024)

Prema Jevtićevim rečima, Basara je bio i pravi srpski nacionalni umetnik, sa neprevaziđenom mentalnom snagom koja diše i nadahnjuje.

- Materijali kojima se on služi su nešto čudesno, bajkovito i neponovljivo, a sve inspirisano našim tlom i životom - objasnio je kompozitor koji je i privatno bio blizak sa Arsićem. - To je drvo koje kao da dolazi direktno iz prirode, iz naših šuma, kovano gvožđe, lanci koji kao da su živi i učestvuju u oblikovanju samih skulptura. Takođe, treba reći da se skulptor veoma interesovao za našu istoriju, te tako prepoznajemo likove naših vladara, naših bitaka sa Kosova i drugih važnih momenata naše istorije.

Akademik Basara je rođen u selu Sevce na Kosovu i Metohiji u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, 15. maja 1928. godine. Osnovnu školu pohađao je u Sevcu, a nižu gimnaziju u Uroševcu. U Nišu je upisao Školu za primenjenu umetnost 1948. godine. Diplomirao je na Akademiji za primenjenu umetnost u Beogradu 1958. godine. Predavao je na Višoj pedagoškoj školi u Prištini od 1962. godine. Bio je profesor univerziteta na Akademiji umetnosti u Prištini od 1973. do penzionisanja 1995. godine. Osnovao je Likovnu koloniju u Dečanima. Inicirao je osnivanje Kluba likovnih umetnika Kosova i Metohije 1958. godine. Ostvario je obiman opus u istoriji savremene srpske skulpture, pisao je studije o skulpturi, likovne kritike i pripovetke.

- Basara nije patetičan, ne prekriva svoje vjeruju isceniranom duhovnošću i patriotizmom - rekao je akademik Svetislav Božić. - On je čovek istinske harmonije i saglasja, gotovo hristočežnjivo zagledan u lice pravde i socijalne plemenitosti. Proteran sa Kosova i Metohije, stigmatizovan kao i kompletan srpski rod na svom ognjištu, Basara nije prestao da priziva saglasja u ime života višega reda i poretka. Nema pamfleta i plitkih politikantskih parola u njegovom delu i oglašavanjima u javnosti. Basara straži, misli, govori glasom sa donjega kamena, gde nema crvotočine, unjkanja i pritvornosti. Basara se ne udvara ritmici vremena. On tu ritmiku zauzdava i uljuđuje svojim delom i rečju izgovorenom i napisanom. Basara kao i Solženjicin svedoči o sugubom rečitativu zlosrećnog vremena i slabe ljudske japije u njemu.

Po pravilu i mentalitetu, Svetomir Arsić Basara nije pripadao horu sa dirigentima, ocenio je njegov kolega Savo Halugin, vajar i dopisni član SANU. Ostaje jedinstven kao autohtona ličnost u našoj savremenoj srpskoj skulpturi najnovijeg perioda. Prema njegovom mišljenju, svojim stvaralaštvom i značajnim opusom pripada porodici modernih vajara, koji čine nove parametre u skulpturi značajnog perioda savremenog doba.

- Njegova dela su nastajala kao specifično stanje inspiracije. Svakako je to sklop događaja na Kosovu i Metohiji, i unutar njegove ličnosti. Iznedrio je dela u duhu i pokretljivosti, sveživotne stvarnosti i nacionalnog identiteta. Oblici koji zrače svojom uzvišenošću modernog metafizičkog značenja. Stvaralačkim činom ugradio je sebe nastajanjem novih vrednosti, i prošlom vremenu utkao novo vreme. Inspirisan kosovskom sudbinom, Svetomir Arsić Basara je svojom kreativnošću stvarao dela sublimiranog saznanja svekolikog življenja i pamćenja - zaključio je Halugin.

Komemorativnom skupu prisustvovala je porodica našeg vajara, Zoran Knežević, predsednik SANU, kao i mnogi članovi među kojima i Matija Bećković, Dušan Otašević, Milosav Tešić, Miodrag Tabački, Slobodan Šijan... Ali i mnogi prijatelji i poštovaoci Basarinog dela.