OTPOR I PREMA REČI "RUSKI" U NASLOVU: Kako će srpski kandidat za Oskara biti dočekan u američkoj Akademiji

Tačnije, nas vraća, a američkom gledaocu pokušaće da aktere i razloge za tu krizu predoči. Vrlo je teško odgovoriti na pitanje kako će najpre članovi američke Akademije, a potom i tamošnja publika - koja se odavno prema svim "balkanskim čvorovima" odredila nagradivši "Ničiju zemlju" Tanovića (poručivši nam bezmalo doslovce "Pojednostavite to malo"), doživeti film o problemima na Kosmetu. Film, čija se radnja odvija u zemlji koja se tada nije zvala kao ona koja je "Ruskog konzula" poslala pred Akademiju. A sam naziv, "Ruski konzul"? Naslov koji je, potvrđuju nam to i autori, budio negativne asocijacije i konotacije pre no što je iko uopšte pogledao film?! Teško da će ma koji gledalac iz SAD, makar to bio i najtemeljnije obrazovani i informisani član Akademije, istražiti dalje od onog "ruski" koje u današnje doba budi sve alarme, pogotovo sa one strane okeana, i potruditi se da sazna da je reč o romanu Vuka Draškovića. O priči koja, u svakom slučaju, sa Putinovom Rusijom nema baš nikakve veze.

Jedno je nesporno - Filmski centar Srbije, autorska i producentska ekipa, moraju biti spremni da se bore za film, za pravo na neostrašćeno sagledavanje i prijem "Ruskog konzula" u SAD.

- Već smo imali loša iskustva koja su se odnosila na percepciju naslova, pre svega, to "Ruski konzul" izazivalo je zabunu, otpor i neku vrstu negativnih konotacija, bez obzira na to što film uopšte nije bio pogledan - otkriva, za "Novosti", Miroslav Lekić. - Svakako, očekujemo i neku vrstu problema i mogućnost loše percepcije, šta god stajalo iza njih. Sada je na nama da dobro osmišljenom kampanjom predočimo, i obznanimo o čemu se tu radi, kakav je to film, da je to priča koja nosi univerzalnu pozitivnu poruku, da "Ruski konzul" nije ostrašćen, već upravo sugeriše da je samo kroz dijalog moguće doći do razrešenja, iako sam film ne pokušava da razreši, da ponudi konačno rešenje kosovskog čvora.

Spremni su, tvrdi Lekić, na borbu protiv fantoma, i svi koji učestvuju u "prekookeanskom poduhvatu" putovanja "Ruskog konzula" u Ameriku, učiniće sve što mogu da razbiju ukorenjene predrasude i dopru do što većeg broja, u ovom slučaju stranih gledalaca.

Često se među ovdašnjim kritičarima, bili oni laici ili znalci, može čuti da Srbija baš uvek izabere i pošalje kao kandidata film koji će se (moći) protumačiti kao propaganda, što u slučaju "Ruskog konzula" deluje još komplikovanije budući da je reč o slojevitoj priči, o dubokom i trajnom problemu, koju pritom mnogi ne žele ni da pogledaju - čim čuju naslov!

- Jasno je da postoji trend pojednostavljivanja stvari, kako kod naših autora tako i, odavno, kod američke publike i članova akademije koji očekuju svođenje stvari na dobre i loše momke - navodi Lekić. - Možda je baš to misija ovog filma, da tu sliku počnemo da razbijamo. Teško je ići protiv ustaljenih navika i predrasuda koje dovode do apriori loše percepcije ali ne smemo se prepuštati. Nije lako ni proceniti šta je moguće uraditi i na koji način, no daćemo sve od sebe, da osmislimo mudar i efikasan marketinški nastup, uz poznavanje i poštovanje lokalnih okolnosti, mislim na američke, i da izvršimo neku vrstu pozitivnog pritiska.

Priča o Ruskom konzulu

SRPSKI doktor-psihijatar Ilija Jugović posle smrti pacijentkinje u Beogradu, po kazni partije, odlazi u Prizren, gde dobija posao lekara opšte prakse i upoznaje profesora istorije Ljuba Božovića, samozvanog "Ruskog konzula" - naizgled psihijatrijskog pacijenta koji tvrdi da će uskoro "Rusija opet postati Rusija, a Kosovo će opet biti srpsko". Protiv njega se okreću lokalni albanski moćnici, prikriveni separatisti, kao i članovi partije. "Ruski konzul" jedini je koji uprkos pritiscima odbija da proda kuću i sukobljava se sa moćnikom, a u njegovu zaštitu staje doktor Jugović.