"EFEMERIS" KAO TRAG U VREMENU: Ministar kulture Nikola Selaković na otvaranju legata Dejana Medadkovića (1922- 2008)
IZLOŽBOM "Efemeris", na kojoj je predstavljen legat akademika Dejana Medakovića (1922-2008), odata je zaslužena počast velikanu srpske nauke i kulture koji je čitav životni vek posvetio negovanju nacionalnog i kulturnog identiteta srpskog naroda, ocenio je ministar kulture Nikola Selaković, svečano otvarajući postavku u Salonu Muzeja grada Beograda.
Foto Ministarstvo kulture
Prema Selakovićevom mišljenju ova bogata kolekcija predmeta likovne i primenjene umetnosti, kao i dokumenata, spisa, knjiga, ordenja, fotografija, svedočanstvo je o "neponovljivo svestranoj ličnosti koja je obeležila epohu naše novije istorije", ali i vremenu u kome je živeo i stvarao. A kroz istoriju porodice Medaković može da se prati sudbina našeg naroda.
- Jedan od najsvestranijih srpskih intelektualaca svog vremena je bio i veliki patriota i renesansna pojava - istakao je Selaković, govoreći i o ličnosti ovog istaknutog akademika i predsednika SANU, istoričara umetnosti, univerzitetskog profesora, pesnika i književnika. Foto Ministarstvo kulture
Legat Dejana Medakovića je poklon njegovog sina, dirigenta Pavla Medakovića, a u njemu se nalazi 650 vrednih predmeta, među kojima je likovna zbirka sa 110 dela naših najznačajnijih autora.
- Posle obeležavanja veka od rođenja Dejana Medakovića, pre dve godine u SANU, Matici srpskoj, Vukovoj zadužbini, Karlovačkoj gimnaziji i biblioteci, smatrao sam da je neminovno darivanje jednog ovakvog legata, sa kompletnom imovinom, ličnim stvarima, garderobom - kaže njegov sin Pavle Medaković, za "Novosti" - Nisam imao dielmu da se ostavština objedini i pokloni Muzeju grada Beograda, koji je prva profesionalna kuća u kojoj je moj otac bio na plati, još 1947. Uzbuđen sam i ponosan što će to ostati trajno na uvid javnosti.
Usponi i padovi
Foto Ministarstvo kulture
OVA izložba i ceo legat svedoči o usponima i padovima jedne srpske građanske porodice, i kako je opstala, smatra Pavle Medaković:
- Kada je došao u Beograd 1941. moj otac je doslovno imao samo odelo na sebi, i počeo od nule. Ušao je u jednu divnu porodicu doktora Pavla Veljkova, koji je poginuo prvog dana rata, kao rezervni major u Smederevu. Ušao je, ipak, u jedan lep ambijent građanske porodice, a garnitura u stilu Luja XV, sa ove postavke, je iz te divne vile u Krunskoj ulici. Tu se zaljubio u moju majku, koja je posle očeve smrti živela sa majkom i sestrom, i ta ljubav je trajala 62 godine.
S druge strane, kako nastavlja sagovornik, motiv je bio i što će se o ovoj zbirci u muzeju starati na profesionalan način, da će se slike i predmeti kvalitetno održavati, što podrazumeva konzervaciju, čišćenje, držanje u prostorijama gde je prilagođena optimalna vlažnost:
- Sve to u stambenim uslovima ne postoji, a i jedna vrsta sebičnosti je držati to po privatnim stanovima. Reč je o vrlo vrednim delima, počev od portreta Danila i Marije Medaković iz 1854. koje je radio Novak Radonjić, mnoga su nacionalno dobro. Imali smo porodični razgovor gde smo razmotrili tu moju odluku, obzirom da imam decu, ali nije bilo teško i bez mnogo dileme sam sve ubedio da ke to pravi način da to bude dostupno u javnosti.