BURNE GODINE DVORSKIH SPLETKI: Prvi put objavljene "Uspomene na kralja Petra" Dobrosava M. Ružića

Rođeni Užičanin, autor je studirao u Cirihu i Minhenu, bio dobrovoljac u Srpsko-turskom ratu, hapšen i osuđivan zbog "veleizdaje", onemogućen da bude profesor Velike škole Ukazom kralja Milana Obrenovića, osuđivan i zbog neštampane kozerije. Bio je i predsednik SKZ, a ostalo je zabeleženo da je u jednom sanduku pronašao i sačuvao Miroslavljevo jevanđelje koje je predao prestolonasledniku Aleksandru. Dve poslednje godine proveo je kao zatočenik logora u Austriji odakle se vratio teško bolestan i ubrzo preminuo u Kruševcu. Iz dva braka imao je devetoro dece, između kojih je i Vidosava Vida Ružić koja se udala za Crnjanskog.

- Dnevnici su pisani lično, za sebe, sa mogućnošću da ih eventualno jednoga dana pročita najuža porodica. Prepuni su značajnih nepoznatih informacija, slikovitih detaljnih opisa koji oživljavaju jedno teško vreme, objašnjavaju zakulisne radnje. Ružić oštro kritikuje i detaljno zapisuje svaku manipulaciju političkih stranaka koje pokušavaju da svoje uske interese ostvare raznim zloupotrebama i manipulacijom Kralja. Naročito oštro kritikuje crnogorskog kralja Nikolu za kojeg je kralj Petar bio ubeđen da su ga potkupili Austrijanci - kaže Viktor Lazić urednik knjige. - Dnevnik pruža drugačiju sliku o tome kako je izgledalo vladati Srbijom početkom 20. veka. Čak je i najomiljeniji vladar imao svakodnevnih problema i muka. Ružić opisuje i kraljeva iskrena nastojanja da uvede demokratiju zapadnog tipa, da se u unutrašnja politička trvenja ne meša osim ako nije u pitanju najviši nacionalni interes, a čak i tad nerado i sa strepnjom da ne uruši demokratske vrednosti. Saznajemo mnogo i o međunarodnim odnosima i odnosima između velikih sila, između ostalog i kako mišljenje Ruskog cara sa kojim je kralj Petar razgovarao, nisu poštovale čak ni ruske ambasade.

U prvom delu rukopisa oživljena je prošlost data slikom dinastije Obrenovića čiju je bahatost Ružić uočio kada je postao bibliotekar kraljeve biblioteke: "U košu za bacanje hartije našao sam i Ustav kojeg je kralj Aleksandar dao u sporazumu sa partijama (sa strane su bile primedbe Kraljeve)". Zatečenu duhovnu zapuštenost kralj Petar će pokušati da promeni ali, kako beleži Ružić: - U tako razrivenom partijskom životu gde su vladale strasti i partijski interesi, nije bilo lako vladati ustavno i po zakonima. Svaka partija očekivala je zaštitu i pomoć od Kralja, svaka je mislila da je samo ona sposobna da upravlja zemljom.

- Iz dnevnika se može videti kako je pokrenut politički list "Srbija" o čemu se malo zna, ističe mr Slobodan Radović. Ružić je ovo zabeležio: "Kralj mi je još ranije bio ponudio 1000 dinara mesečno da dam kome koji će pokrenuti čisto politički list bez partijskog obeležja. Ja sam našao Dragutina Ilića, pesnika, i on je pokrenuo list "Srbiju", ne znajući tačno od kuda je ta pomoć. Govorio sam mu da novac daje moj pašenog Jova Milošević iz Trsta.

- Čitalac će zapaziti jak moralistički naglasak koji autor rukopisa stavlja prilikom predstavljanja naročito onih ličnosti koje su se vešto prilagođavale promeni režima ili stranačkoj pripadnosti - ističe Radović. - Otuda obilje pozitivnih i negativnih primera kao što je prestrojavanje generala Magdalenića koji "na glas da je kralj Aleksandar verio gđom Dragom Mašin, tu veridbu vatreno osuđivao, a kada mu je posle od kralja dato za generala i kada je postavljen za divizijara beogradskog, on je postao najvatreniji branilac te monstruozne veridbe". U galeriji nesimpatičnijih je i ministar Andra Nikolić: "Ah kako je bio mizeran i jadan ovaj Andra pod Obrenovićima, nije smeo ni zuba polomit, a sad jednog ustavnog vladaoca naziva slabim". Veoma negativno dati su i likovi Đorđa Karađorđevića i kneza Arsena, oca kneza Pavla, koji je bio "raskošan pustolov, živeo je razuzdano, besno, iako je imao jednu od najlepših i najbogatijih žena ruske aristokracije - od porodice kneza Demidova". Znatan deo rukopisa odnosi se na "podmetanja klipova" knjaza Nikole srpskom dvoru koje je bilo takvih razmera da je ruska vlada posle posete kralja Petra 1911. saopštila knezu Nikoli: "Da se mane jednom izazivanja i vređanja Srbije, jer će se prvom takvom prilikom oduzeti sva pomoć koju mu Rusija daje. I to je upalilo. Sad i knez Nikola ćuti".

- "Uspomenu na kralja Petra" treba čitati kao uzbudljivo lično viđenje događaja sa mnoštvom detalja koji pobuđuju radoznalost čitalaca da ih ispituje i poredi sa opšte prihvaćenim tumačenjima događaja. Pri tome, ne treba ispuštati iz vida da su zapisi neka vrsta poruke poštenog i odanog čoveka dinastije Karađorđevića koje on ostavlja kao prilog istoriografiji prvih decenija 20. veka. Ovakvi rukopisi imaju svoje mesto u srpskoj memoarskoj prozi - zaključuje Radović.