DASA U SVIM VREMENIMA: Starosedeoci zgrade u beogradskoj ulici 27. marta o Bori Čorbi
SREĆAN sam što sam živeo u neko bolje vreme, kada su se ljudi družili i bili iskreniji. Odzvanjaju nam ove Borine reči dok šetamo od mesta gde mu je nekada bila omiljena kafana do solitera u Ulici 27. marta gde je živeo. Ispred zakatančene kladionice u kojoj je Bora često igrao tombolu, srećemo stakloresca Novicu Dobranića.
FOTO: Ata images
- Bora je bio dobar čovek - kaže nam. - Bio je dasa u svim vremenima. Voleli su ga svi koji su su ga poznavali, i mladi i stari. Bio je šmeker. Vickast. Od ničega je pravio interesantne priče u duhu vremena u kome je živeo.
Montažnih lokala ispred solitera u Ulici 27. marta broj 39 više nema. Sklonjen je i kafe u kome je čuveni muzičar često sedeo. U zgradi u kojoj je Bora na sedmom spratu živeo ostalo je malo starosedelaca, među njima je Nina, nekadašnja Borina komšinica:
- On i Dragana, njegova prva žena, mnogo su se voleli. Njena smrt ga je mnogo pogodila i mislim da se nikad nije oporavio. Bila je to velika ljubav. Bora je bio omiljeni lik u kraju. U vreme najveće krize, kad nije bilo cigara i kafe, on nas je sve snabdevao. Dušu bi nam dao da je mogao. A, mi smo njega obožavali. Imao je veliko srce. Često smo ga viđali kod "Toze Grka", noću kod "Nišlije", a voleo je da ode na Bajlonijevu pijacu i u Crkvu Svetog Marka. D.Matović
Beograd mi je centar sveta
BEOGRAD je imao drugačiju dušu, "Šumatovac" je bio centar sveta, Dom omladine kultno mesto i sve se tu događalo - govorio je Bora. - Bilo je to doba kada je šala mogla da promeni štošta, novca je bilo više nego danas, pa ni kafana nije bila nezamisliv trošak. Beograd je za mene i dalje centar sveta. Ja sam Čačanin na privremenom radu ovde, ali silno volim ovaj grad.
Legendarna kafana u Ulici Ilije Garašanina, prekoputa Pete beogradske gimnazije, u kojoj je Bora Đorđević pisao pesme, legendarni Džigi Bau prepričavao nokaute, gde su se okupljali šverceri, pijačari, novinari, pesnici, glumci i lokalni pijanci - više ne postoji. U tom mračnom i memljivom Tozinom lokalu, gde je umesto ruže sledovao čokančić, lako se u Borinom društvu zaboravljalo na svakodnevne nevolje, od neplaćenih računa do neiskorišćenih prilika. Ime "Kod Toze Grka", po kome je bila poznata, dobila je po nekadašnjem upravniku koji se zvao Toza, mada nije bio Grk! Ispred kafane nekada su stajali autobusi koji su stizali iz Grčke, pa je ime tako sklopljeno. Danas su u njoj "neki novi klinci".