ŠEKSPIROVA HRONIKA O SRPSKOJ KRALJICI: Prvi put na sceni priča o Jeleni Anžujskoj na Festivalu "Ćirilicom" u Budvi

- Neće to biti čas istorije već drama i predstava koje tragaju za poetskom istinom. Jelena Anžujska fascinantna je ličnost koja svojim delom i širinom pogleda na život prevazilazi okvire srednjeg veka - kaže na početku razgovora za naš list Tanja Mandić Rigonat. - Ali, o Jeleni Anžujskoj malo se zna. Uglavnom, sve se svodi na njenu prekrasnu zadužbinu, manastir Gradac i priču o jorgovanima. Po predanju, kralj Uroš dao je da se zasade jorgovani u čast njenog dolaska duž doline Ibra...

Život Jelene Anžujske, ističe naša rediteljka, prekrila je tišina vekova, pa je drama Jelene Kajgo veoma inspirativna i zbog odnosa, kako prema istorijskim činjenicama, tako i prazninama koje pokreću maštu:

- Mozaičke je strukture, s akcentom na krvavim porodičnim odnosima zbog otimanja o vlast, odnosno krunu. Mogli bismo reći da je to drama o Jeleni, ženi, majci i vladarki, ali i svima oko nje (mužu, sinovima, unuku) kroz istorijske datosti, sa tragičkom dimenzijom. Očevi i sinovi, braća, ispisuju jednu šekspirijansku hroniku. U drami postoji lik njene kćerke Brnče koji je za mene bio impuls u građenju predstave, u potpunosti sazdan na fantaziji.

Tako je predstava i neka vrsta scenskog životopisa ili žitija Jelene Anžujske po njenoj ćerki Brnči, s posebnim osvrtom na prosvetiteljski rad srpske kraljice.

- Na svom dvoru osnovala je školu za devojke. I to ne plemkinje već sirotice. Učila ih je da pišu, čitaju, sviraju, pevaju, vezu, kuvaju - još u 13. veku. Bila je to jedinstvena škola u ovom delu sveta, na čitavom Balkanu i šire. Ovu liniju potenciram i uvođenjem latinskih i grčkih citata. Jelena je bila poliglota i vanredno obrazovana žena koja je govorila pet jezika. Inspirisana njenim veličanstvenim životom, napisala sam pesmu o njoj, a delovi te pesme postali su sastavni deo predstave, ugrađeni su u njenu dramaturgiju. Srednjevekovna umetnost, freske, njihova ornamentika i boje, inspiracija su za scenografiju i kostim koji nisu ilustrativni, već stilizovani. Predstava je tako postala obred sazdan od fantazije, lepote, krvi i istorije.

Na pitanje kako je protekla njena prva saradnja sa ansamblom Knjaževsko-srpskog teatra, rediteljka odgovara:

- Čudesan je osećaj raditi u Kragujevcu. U najstarijem pozorištu u Srbiji, ispred kojeg je vajarsko delo Koke Jankovića koje predstavlja Joakima Vujića... Sarađivala sam sa izuzetnom ekipom i to po velikoj vrućini (bez sistema za hlađenje), ali u potpunoj posvećenosti.

U ulozi Jelene Anžujske pojaviće se Mariji Bergam. Kralja Uroša igra Nikola Milojević, lik sina i kralj Milutina pripao je Avramu Cvetkoviću, drugog naslednika (kralja Dragutina) tumači Bogdan Milojević, ćerka Brnča je Nadežda Jakovljević, poverenik Radan je Bane Vidaković, a unuk Stefan Dečanski - Ilija Ivanović. Scenograf je Vesna Popović, kostimograf Stefan Savković, muzički saradnik Elio Rigonat, a video-rad bio je zadatak za Jelenu Tvrdišić.