DAĆEMO ĐACIMA LAKŠI PRAVOPIS: Intervju - Prof. Miloš Kovačević, član Saveta za srpski jezik

Zakon o upotrebi jezika, ona čuvena podela na službeni, javni, književni srpski, može da se nađe u Skupštini najkraće za šest meseci, a sve to vodi povratku svom pismu, ćirilici i svom srpskom jeziku.

Ovako ukratko glasi "raport" o minulom radu Saveta za jezik pri vladama Srbije i Republike Srpske koji radi "pod kapom Nemanjine 11", koji je, za "Novosti", podneo profesor Miloš Kovačević, jedan od najuglednijih srpskih lingvista i član Saveta za srpski jezik.

Kovačević podseća da je Savet formiran na inicijativu Aleksandra Vučića da se usvoji Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma na dan svesrpskog jedinstva 15. 9. 2021, kako bi se zaštitili srpski jezik i ćirilica kao temelji srpskog nacionalnog identiteteta.

- Savet za jezik ima devet članova, uglednih profesora univerziteta i kulturnih poslenika. Cilj je vođenje zajedničke jezičke i kulturne politike u srpskim zemljama sa obe strane Drine. Da bi se to dogodilo, mora se uskoro promeniti Zakon o jeziku i pismu iz 1991. koji je rođen iz komunističkih naplavina "bratstva-jedinstva". Najbitnije u novom zakonu trebalo bi da bude da službena upotreba jezika podrazumeva sve što nije privatna ili individualna upotreba - kaže naš sagovornik.

Imamo li najkomplikovaniji pravopis u Evropi? 

- Zahvaljujući mnogim "jezičkim znalcima" imamo zaista najkomplikovaniji pravopis. Nekad smo imali najprostiji i najfunkcionalniji, još iz doba Vuka Karadžića koji je opet, sledio Adelungovo pravilo: Piši kao što govoriš! Recimo, Vukov bukvar iz 1827. ima 17 strana i 10 do 15 pravila za pisanje. Za 200 godina pravila su se udvadesetostručila a samo za veliko i malo slovo i odvojeno i sastavljeno pisanje uz (ne)upotrebu crtice imamo 220 pravila! Pametan ne može da upamti.

Šta donosi novi pravopis? 

- Revidirani Pravopis biće bar 50 odsto kraći, a budući da sam lično rešavao najkomplikovaniju stvar, upotrebu zapete, pisanje zapete će se ubuduće rešavati doslednim korišćenjem "logičke interpunkcije". Ako je, recimo, nešto suprotno, kao u primeru "došao je, iako ga nismo zvali", stavlja se zapeta. Piše se zapeta i kad naglašavate nešto u rečenici. Dosadašnjih "100 pravila zapete" svedena su na pet opštih pravila.

Nove Nacionalne čitanke očekivali smo na početku ove školske godine? 

- Nismo sve stvari još usaglasili, ali nemamo velikih problema. U ovoj školskoj godini biće, nadam se, u upotrebi Nacionalna čitanka, koja pokriva sadržaje iz istorije, geografije, srpskog jezika i književnosti, muzike i slikarstva. Maturski ispiti budućih srednjoškolaca i studenata sadržaće 30 odsto sadržaja iz ovih udžbenika. Ako ne za 2025, onda za maturu 2026. godine.

Šta može biti sporno u Nacionalnim čitankama? 

- U lekcijama je ona "zapretena istorija" koja je spakovana u petnaestak lekcija. Tu ćemo se odrediti recimo prema Jasenovcu ili Srebrenici, partizanima i četnicima, nedićevcima i svim drugim "istorijskim strahovima", da ne budemo pogrešno shvaćeni... Konkretno, lekcija "Nemanjići", kao i sve druge, obrađuje se nacionalno sveobuhvatno i prilagođena je uzrastu. Naravno, nisu oni početak naše istorije, tako da lekcije kreću od prvih srpskih tragova na Balkanu.

Koji je ključni problem srpskog jezika među Srbima? 

- Skender Kulenović je najbolje ilustrovao jezičko-politički oksimoron u članku u NIN-u 1957: "Šta znači srpski u nazivu srpskohrvatski". Skender je objasnio da u svim složenicama osnovno značenje nosi poslednji član. Svetloplavo je primarno plavo, tj. plavo sa svetlom nijansom, srpskohrvatski je hrvatski sa srpskim nijansama. Kulenović je imao problema zbog toga tumačenja, ali nam je pokazao istinu. U Institutu za srpski jezik u SANU i dalje traje izrada srpskohrvatskog rečnika. Institut za jezik u SANU je promenio svoje ime, izbacivši iz njega odrednicu "hrvatski" ali je nastavio da radi na srpskohrvatskom rečniku, iako je njegovo finansiranje "ugrađeno u Zakon" u kome se ne pominje srpskohrvatski jezik.

Zbog Zakona o jeziku i pismu iz 1991. smeju nam se i Evropljani a najviše susedi... 

- Najveći problem tog zakona jeste upotreba termina i službena i javna upotreba jezika. Pod službenom upotrebom jezika i pisma pritom potpada upotreba samo u državnim organima (od opštinskog do republičkog nivoa). Sve što nije službena upotreba podvodi se pod javnu, tako da je njena sfera mnogo šira od sfere službene upotrebe, službena upotreba čak ne podrazumeva ni upotrebu u školama, ni upotrebu u masmedijima. Zato se npr. u školama može koristiti kao jezik u javnoj upotrebi, na primer i dorćolski. Tu je neophodan novi zakon.

Ovo je povratak ćirilici i korenima? 

- Može se nazvati i revizijom budućnosti srpske države i naroda. Jer, ukoliko nastavimo - ostaćemo i bez jezika i pisma.

Koliko je važna norma jezika? 

- Srpski književni jezik je standardizovan ili stabilizovan najviše kroz dela Ive Andrića. Andrićevo delo je vrhunac srpskog narodnog jezika u književnosti. Ali danas jezik književnosti nužno ne mora biti književni ili standardni jezik, nego može biti i žargonski ili dijalekatski, kao npr. u "Petrijinom vencu" Dragoslava Mihailovića i "Osami" Vladimira Kecmanovića. Koliko je norma jezika važna svedoči detalj iz istorije kada je Aleksandar Bijelić, najveći srpski lingvista, okarakterisao jezik Momčila Nastasijevića kao "nasilje nad jezikom", tako da je Nastasijević za života vrlo malo svojih dela objavio u Srbiji. Ono što nije dozvoljeno velikom Nastasijeviću jeste Gordani Čomić i Zorani Mihajlović, "tvorcima" rodno senzitivnog jezika u nas, koji zaista predstavlja nasilje nad jezikom.

Taj zakon je na ledu? 

- Kao protivustavan, nije čudo da je Ustavni sud nedavno obustavio njegovu primenu. A siguran sam da će biti i zabranjen. Međutim, za tri godine njegovog propagiranja i upotrebe, srpski se doista promenio, naročito u masmedijima, gde se sve češće susreću jezički rogobatne novokovanice femininativa. Neke nakaradne i besmislene reči i pojmovi su postali deo svakodnevice.

Mediji su, dakle, krivi? 

- "Večernje novosti" i "Politika" su najviše objavili tekstova protiv rodno senzitivnog jezika, pa nije ni čudo što se u njima najmanje "primio" rodno senzitivni jezik. U gotovo svim drugim dnevnim i nedeljnim, posebno tabloidnim novinama dogodila se "poplava" rodno senzitivnog jezika.

Da li i novine utiču na jezik? 

- Publicistički stil pisanja je reper prema kome ljudi prihvataju ili ne prihvataju način na koji govore i reči kojima se služe. Mediji kvare ili drže dignitet jezika i pisma i danas su temeljni kriterijum standardizacije pisma i jezika. Novine su ono što se najviše čita, one su i žanrovski najraznovrsnije, i zato u standardizaciji i imaju privilegovan status. Pogotovo one na ćirilici, jer su to prema jednom od osnovnih identitetskih kriterijuma prave srpske novine!

A šta je sa latinicom? 

- Ona je neopravdano dominantna na srpskom jezičkom prostoru, i to odgovorno tvrdim. Pogledate li izložbe knjižara, videćete da je najveći broj književne produkcije štampan latinicom. A latinica zaista nije srpsko pismo. To je pismo koji smo dobili ulaskom Hrvata u zajedničku državu 1919. godine. Razlog dominacije latinice najčešće su i sami pisci, koji smatraju da će ako štampaju na latinici biti dostupniji čitaocima iz okruženja, a to je opet velika iluzija.