MAESTRO ZASENIO TRI VEKA: Objavljena knjiga likovnog kritičara Save Stepanova o Milanu Konjoviću
U EDICIJI Kulturnog centra Vojvodine "Miloš Crnjanski" u Novom Sadu upravo je objavljena knjiga nedavno preminulog teoretičara umetnosti i likovnog kritičara Save Stepanova (1951-2024) o jednom od najznačajnijih naših slikara - Milanu Konjoviću (1898-1993).
Foto : KCV "M.Crnjanski",Galerija "M.Konjović" i G.Nonin
Monografska studija "Milan Konjović na raskršćima srpske umetnosti" predstavlja svojevrstan omaž Stepanovu i Konjoviću koje je, osim ljubavi prema likovnoj umetnosti, povezivalo i dugogodišnje prijateljstvo.
Knjiga donosi niz osvrta Stepanova (objavljenih u poslednjih petnaestak godina) o Konjovićevim različitim životnim i umetničkim fazama - od rane praške, parisko-plave, koju povratkom u Sombor smenjuje strastvena crvena faza na slikama predela i ljudi Vojvodine, zatim sive i kolorističke i na kraju vizantijske faze inspirisane ikonama i freskama kojom je zatvorio svoj umetnički krug.
U uvodniku studije, Stepanov je 2009. godine zabeležio da slikarstvo Milana Konjovića, zahvaljujući umetnikovom dugom veku, natkriljuje skoro punih osamdeset godina srpske i jugoslovenske umetnosti, rasprostirući se kroz devet decenija dvadesetog veka.
- U srpskoj istoriji umetnosti Konjović ima izuzetno značajno mesto. On je zasigurno jedan od najznačajnijih predstavnika ekspresionističkog slikarstva u nas. Karakter njegovog izraza se, možda, najpreciznije može odrediti tezom Miodraga B. Protića o ekspresionistima koji su uspeli da ostvare sadržinske poruke, a da pri tome ne povrede pikturalnu zasebnost i nesvodljivost, uspevajući da usklade misiju sa suštinom slike - napisao je Stepanov.
Jedinstveni darodavac
SAVA Stepanov je od kasnih sedamdesetih godina 20. veka do smrti objavio niz tekstova kojima je pratio bezmalo sve glavne umetničke tokove i aktere na našoj umetničkoj sceni. Pre pet godina je Galeriji Matice srpske poklonio jedinstvenu zbirku dela niza različitih autora i daje pregled razvoja postmoderne i savremene umetničke misli na srpskom umetničkom prostoru.
Svoju stvaralačku avanturu Konjović, koga su poklonici njegove umetnosti oslovljavali Maestro, započeo je veoma rano, a prvi mladalački radovi nastali su već 1913. godine ("Šuma", "Potok u šumi"), dok su poslednja Konjovićeva ostvarenja datirana 1993, u godini kada je, tokom novembra zatvorio svoj životni krug.
Milan je već kao somborski gimnazijalac, sin Davida Konjovića, advokata i kraljevskog javnog beležnika i Vere, rođene Vukićević, izložio 1914. godine pedesetak svojih radova, a kako u rodnom Somboru nije imao učitelja slikarstva, 1919. upisao se na Akademiju likovnih umetnosti u Pragu, u klasu profesora Vlaha Bukovca. Posle dva semestra, studije je nastavio samostalno. Potom odlazi u Beč, da bi 1923. godine usledila studijska putovanja u Minhen, Berlin i Drezden.
Sa suprugom Emom, 1924. godine doputovao je u Pariz i tu ostao do 1932, do svog konačnog povratka u Sombor. Posle je priznao da je prodao očev salaš kako bi se obreo u gradu svetlosti i umetnosti. Zaista, u Parizu je postigao zapažene uspehe samostalnim izložbama, kao i učešćem na Pariskom salonu. Ipak, nedostajalo je nadahnuće i opijenost koloritom ravnice u koju su njegovi preci stigli iz Pećke patrijaršije u Velikoj seobi 1690. godine.
- U toj ravnici je moje detinjstvo, tamo sam ja formiran, tamo su koreni moga slikarstva - govorio je Konjović, koji je rodnom gradu 1966. godine darovao legat svojih "slika miljenica jer one jedino njemu i pripadaju".
Harizma izbliza i iz prikrajka
STUDIJA donosi i tekstove o drugim umetnicima inspirisanim upravo Konjovićem. To su tekstovi Stepanova o izuzetnoj knjizi "Konjović izbliza" Irme Lang, legendarne dugogodišnje upravnice galerije, tekst o izložbi Danila Vuksanovića "Mit o Konjoviću". Slede osvrti na dramski tekst "Konjović" Milivoja Mlađenovića, zatim na knjigu "Konjović iz prikrajka" Milenka Popića koji je iz biletarnice gelerije godinama beležio svoje utiske posmatrajući umetnika. Najzad, tu je i beleška o somborskoj Galeriji Likovna jesen koju je Konjović osnovao, a novi život udahnuo joj je slikar Dragan Stojkov kome je Maestro bio i ostao umetnički uzor.
Tim gestom svrstao se u red malobrojnih slikara u svetu koji su za života dobili galeriju sa svojim imenom. Od ukupno 6.000 umetnikovih dela, pod okriljem Galerije u Somboru danas se čuvaju 1.084 originalne slike - oko 600 ulja, 59 pastela, akvarela, crteža...
Studija Save Stepanova završava se zaključkom da je Milan Konjović među onim umetnicima "koji su uspeli da usklade misiju slike sa njenom suštinom te da sve svoje povode i poruke iskaže na autentičan, pikturalni način".
Konjovićev život obgrlio je prethodna dva veka, njegova umetnost nastavila je da živi i u ovom stoleću i, bez sumnje, Maestrova platna jarkih boja, prelivaće se i na buduća stoleća.