ĐUKIN PODVIG: Predstava "Iskra" Maje Kolundžije Zoroe posvećena majci Nikole Tesle, u Beogradu i Smiljanu

Život ove nepismene žene koja je odgajila naučnika - junaka, postala je tema predstave koju je na osnovu Majinih istraživanja i sugestija napisala dramaturškinja Ružica Vasić, a beogradska publika će je videti u nedelju, 25. avgusta, u Kapetan Mišinom zdanju. A samo četiri dana kasnije i u Nikolinom Smiljanu!

- Đuka se pominjala pomalo i uzgred, ali se niko njom nije na sceni ozbiljnije bavio. Pitala sam se kako je to moguće, izgleda je mene čekala - objašnjava glumica koja je punoletstvo kao izbeglica dočekala 5. avgusta u koloni, sklanjajući se od pošasti "Oluje". - S posebnim emocijama predala sam se ovoj predstavi. Jer, obe smo sa ličkog podneblja, Đuka iz Tomingaja, 40 kilometara udaljenog od mesta u kojem sam rođena. Samo nas dva brda dele. Veoma mi je bliska, istog smo mentaliteta. U našem kraju majke su patrijarhalne, posvećene deci i veoma štedljive. Jer, tamo se sve rađa iz kamena i to malo ograđene zemlje. Tesla je za majku govorio "što okom - to rukom". Pa i da zaveže tri čvora na trepavici.

Kako objašnjava, i sam naziv je simboličan: "Iskra" kao iskra života, kao mesto rođenja svake emocije, i naravno, kao iskra Nikolinog otkrića i svetlosti koju je podario čovečanstvu.

- Dočekala je majka Đuka otkriće struje i, što je važnije, sina na samrtničkoj postelji. Bila je na tankoj liniji između života i smrti, ipak, izdržala je sve dok nije stigao u Smiljane, aprila 1892. godine. Patila je što se Nikole nije nagledala, ali je rano osetila da ga ne sme vezati uz skute. Stegla je srce i spakovala ga još kao dečaka u Karlovac, kod sestre, da uči višu realku. Tamo je dobio malarijsku groznicu i tri godine nije dolazio kući, a pošto je u Smiljanu vladala kolera nisu mu ni dali da dođe. Postoji priča da je uprkos zabrani, krenuo kući i to peške...

Tekst predstave, ističe glumica, zasnovan je na nepobitnim činjenicama. Nije nepoznanica da je Đuka bila natprosečno inteligentna, mada nepismena. Znala je ceo "Gorski vijenac" i epske junačke pesme napamet. Svaku noć ih je kazivala potomstvu ne bi li im ostale u pamćenju. Ali, Đuka nije bila samo majka svojoj deci. Kao najstarije dete u porodici i ćerka Nikole Mandića i Sofije Budisavljević, rano je ostala bez majke i podigla braću i sestre.

- Otac Nikola, po kojem je unuk dobio ime, bio je potomak čuvenog Tome, sveštenika. Inače, preci genija iz Smiljana, i po ocu i po majci, vekovima su bili sveštenici. A koliko je njegov deda Toma bio značajan za ceo kraj govori i podatak da je i selo dobilo ime Tomingaj - objašnjava Maja Kolundžija. - Đuka je,svakako, bila najznačajnija za Nikolino odrastanje, potpuno predana i puna ljubavi. I brak sa njegovim ocem, popom Milutinom, zasnovan je na čistoj ljubavi! Roditelji je nisu "obećali", budućeg muža birala je sama. Sreli su se na crkvenom zboru, zaljubila se na prvi pogled, govoreći "šta me snađe, grom me pogodi"... Đuka je imala razigran um, razvijala je maštu i kod dece. Angelina je bila najstarija, zatim se rodio Dane koji je sa 14 godina poginuo na konju, pa Milka, Nikola i, na kraju, Marica. Ta nepismena sveznalica razbuktavala je dečju radoznalost i želju za obrazovanjem. Svi su se potomci školovali, a od petoro Angelininih naslednika - samo jedno nije steklo doktorat.

Naša glumica predstavu "Iskra" izvešće između Tesline kuće i Crkve Svetih apostola Petra i Pavla, gde se mali Nikola krstio na isti dan kada se rodio, 10. jula. U ovoj bogomolji je i njegov otac služio, a budući naučnik rastao.

- Danas u Smiljanu ne živi ni jedan Srbin. Pre nekoliko godina umro je poslednji... Očekujem da će na predstavu doći meštani iz okolnih mesta. Neka ih bude dvadeset, srce će mi biti puno. Ma, i da igram samo za naše sveštenike, dovoljno je. Jer, ova "Iskra" je misija.