POTRAGA ZA TAJANSTVOM U SVETU I LJUDIMA: Posle sedam godina nova izložba grupe "Fantastičnih 6" u Kući legata

Novi susret sa delima Željka Đurovića, Željka Tonšića (1954-2014), Vladimira Dunjića, Milana Tucovića (1965- 2019), Zorana Velimanovića i Sergeja Aparina zakazan je za 3. septembar, u 19 časova. Kustos postavke ponovo je Maja Živanović, koja je i prvi put okupila radove ovih stvaralaca, koji su, uz to što su istomišljenici, i - prijatelji. Pored Beograda, njihova prethodna zajednička postavka viđena je u Kragujevcu, Užicu i Smederevskoj Palanci.

Nažalost, dvojica ovih autora, čiju umetnost povezuju i figurativnost, nadrealnost i vanpojavnost, prerano su otišla u vanvremenost - Željko Tonšić i Milan Tucović.

- Ova izložba je i retka prilika da se na jednom mestu ponovo sintetizuju njihovi radovi i energije koje su nosili - ističe Maja Živanović. - Svi mi koji smo poznavali i družili se sa Tucovićem, već pet godina osećamo strašno nedostajanje njegove umetnosti, ali i harizme i dobrote koju je imao i nesebično delio, poštujući svakog čoveka. Jedna od njegovih slika iz rane faze nosi naziv "Dečak koji je nosio svetlo", i mislim da upravo ta rečenica oslikava samo njegovo biće.

A Tonšićeva slikarska dostignuća, prema njenim rečima, obeležile su arhetipske teme, kao i paralele sa istorijom umetnosti, stapanje Vizantije i zapadnoevropskog slikarstva:

- Od realnog ka nebeskom, Željko je težio paradigmi idealne žene koja u sebi poseduje vanvremensku lepotu. Lepotu, kao jedan od neobjašnjivih pojmova, koju posmatrač može samo da oseti i da joj se divi.

Svest o prolaznosti, neumoljiva dvostrukost ljudske prirode, patnja i radost, uspon i pad, prizemnost i snoviđenja - zastupljeni su u delima Zorana Velimanovića, mišljenja je Živanovićeva:

- Njegovo višeznačno stvaralaštvo, brutalno i fantazmagorično - snažno je i zgusnuto, istovremeno bolno i puno radosti. Uzrok tome je to - što na platna i objekte prenosi ono što smatra iskrenim i važnim... istražuje ono što je tajnovito, a svojstveno ljudima.

U likovnom svetu Vladimira Dunjića uobičajeno postaje čudno, a autor vodi dijalog sa sobom, svetom, ali i onim različitim.

- Krećući se tankom linijom između realizma i metafizičkog Dunjić je kontinuirano posvećen motivima kojima se periodično vraća - "Velovi", "9 mačjih života", "Prokrustov muzej", "Donje nebo" i "Vrtoglavice" - primećuje kustoskinja izložbe.

Prepoznatljiv po metafizičkim slikama i školovan u duhu realizma Sergej Aparin poslednjih godina napravio je iskorak, koristeći u radu neslikarske materijale - metal, gvožđe i tkanine.

- Svaka Aparinova slika nosi vrlo promišljenu i složenu interpretaciju događaja. Na prvi pogled minimalističko, prisustvo ljudi u metafizičkim kompozicijama je vrlo važno - otkriva Živanovićeva. - Svi likovi su tihi naratori, jer gotovo neprimetno ulaze i izlaze iz našeg vidokruga, lebde, ljuljaju se, sede, trče i penju se. S nekima se sučeljavamo pogledom, drugi su nam okrenuli leđa. Ponekad u prvom planu, a katkad kao detalj... usamljeni svirači, majstori, umorni biciklisti, sfumato figure ili one bez glava, a sa šeširima. Sve to ukazuje na univerzalna značenja čovekovog bivstvovanja.

U svetu trivijalnosti i efemernosti, tvrdi kustoskinja projekta "Fantastičnih 6", svi ovi umetnici, koje povezujemo s fantastičnim i metafizičkim, su stvorili jedno meta-vreme, koje razumemo i volimo na osoben način.