KAKO NAVODNO SVEZNAJUĆI I NEPRISTRASNI SOFTVER REVIDIRA ISTORIJU: Četbot negira srpsku golgotu

ISTORIČAR dr Miloš Timotijević, autor mnoštva članaka i knjiga, napisao je tekst povodom obeležavanja 110 godina Cerske bitke sa opštepoznatim činjenicama, ali naučniku đavo nije dao mira pa je članak dao na analizu popularnom četbotu koji već masovno koriste i naši đaci da im piše sastave.

Nije ni slutio kako će ga strogo iskritikovati veštačka intiligencija zbog pasusa: "Napad Austrougarske nije bio usmeren samo na uništenje srpske vojske, već i kažnjavanje srpskog naroda. Iako je austrougarska vojska u prvom naletu u Srbiji boravila svega 12 dana, uspela je da ubije oko 4.000 staraca, žena, dece i zarobljenih vojnika, često na izrazito zverski način, uz mnoge paljevine, pljačku, pojedinačna i masovna silovanja, odvođenje muškaraca, žena i dece u logore. Na stotine kuća je spaljeno, bez ikakvog vojnog razloga i taktičke potrebe. Takvi postupci unapred su planirani, a od austrougarskih vojnika se tražila surovost i bezobzirnost. Srbija je morala da se bori ne samo za očuvanje državne nezavisnosti, već i biološki opstanak srpskog naroda".

Ovi navodi su potvrđeni i potkrepljeni materijalnim dokazima još tokom rata, ali o tome nije obavešten softver koji "uči" tako što se kljuka podacima u skladu sa željama i interesima proizvođača. Četbot je poručio naučniku da "koristi emotivan i narativan stil, naglašavajući hrabrost i patriotizam srpske vojske i naroda", da prikriveno naglašava srpsko stradanje što "može imati ulogu u jačanju nacionalnog ponosa i osećaja žrtve" i zaključuje: "Tekst je pristrasan i emotivno obojen, sa naglaskom na srpsku perspektivu. Austrougarska vojska je prikazana negativno, a njihovi zločini su istaknuti bez mnogo izvora i dokaza".

U vijuge veštačke intiligencije nisu učitane bezbrojne fotografije Austrougara na kojima poziraju pored izmasakriranih ili obešenih srpskih civila, ni svedočanstva očevidaca zločina kakvi su bili dr Rudolf Arčibald Rajs, Džon Rid, Anri Barbi... Četbot je pak obučen da relativizuje zločine i doktoru istorijskih nauka sugeriše da mora: "uključiti više perspektiva, uključujući i neutralnije ili protivničke, kako bi se postigla veća objektivnost".

Veštačku intiligenciju je iziritirala rečenica "Srbija je morala da se bori ne samo za očuvanje državne nezavisnosti, već i biološki opstanak srpskog naroda" u tekstu posvećenom Cerskoj bici i događajima u vezi sa njom, u okviru prvog germanskog "pohoda na Istok". Četbot je procenio da stradanje Srbije u Velikom ratu konkuriše "monopolu na patnje" definisanom na Zapadu za nemački program genocida, ali u Drugom svetskom ratu! U Rezoluciji UN iz 2005. kojom je ustanovljen Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, on se definiše kao "državno sponzorisano sistematsko ubijanje šest miliona jevrejskih muškaraca, žena i dece i miliona drugih od strane nacističke Nemačke i njenih saradnika tokom Drugog svetskog rata". Ko su ti "drugi"? Da li je to 27 miliona žrtva iz sovjetske Rusije, više od šest miliona Poljaka, više od milion Srba. Ni govora!

Američka Enciklopedija Kolumbijskog univerziteta jevrejskim žrtvama dodaje Rome i invalide, naglašavajući da su "sve tri grupe, i samo one, bile jednake žrtve nacističkog rasizma i genocida". Po Enciklopediji Britanici "drugi" su politički protivnici nacista, homoseksualni muškarci, Romi, Sinti, deca iz veza sa "nižim rasama", psihofizički invalidi pobijeni radi "pročišćenja rase" i Jehovini svedoci.

U tom duhu četbot je objasnio dr Timotijeviću zašto je stradanje Srba u Velikom ratu, kada je zvanična krilatica Beča glasila: "Srbija mora umreti (Serbien muss sterbien), ipak drugorazredno:

"Pristup koji sam preporučio za analizu teksta o bici na Ceru ne bi bio adekvatan za primer Holokausta. Evo zašto: 1) Istorijska i moralna težina: Holokaust je jedan od najtežih i najdokumentovanijih zločina u istoriji čovečanstva. Njegovo negiranje ili relativizovanje predstavlja ne samo istorijsku netačnost već i moralnu uvredu za milione žrtava. 2) Dokumentovani dokazi: Postoji obimna dokumentacija, uključujući svedočanstva preživelih, fotografije, video-snimci i nacistički dokumenti koji nedvosmisleno dokazuju razmere i organizovanu prirodu Holokausta. U slučaju bitke na Ceru, neki izvori mogu biti manje dokumentovani i zahtevaju pažljivije verifikovanje. 3) Pravni i etički okvir: Negiranje Holokausta je u mnogim zemljama zakonom kažnjivo i smatra se govorom mržnje. Istorijski tekstovi o drugim temama, iako važni, ne nose isti nivo pravnih i etičkih posledica. 4) Objektivnost i pristrasnost: Dok je u tekstovima o istorijskim bitkama moguće težiti objektivnijem prikazu, u tekstovima o Holokaustu mora se pažljivo izbegavati bilo kakvo umanjivanje zločina ili pokušaj da se "druga strana" predstavi na isti način. Holokaust nije bio sukob dve vojske, već genocidni pokušaj istrebljenja čitave etničke grupe. Ukratko, dok je pristup objektivnosti i uključivanja više perspektiva dobar za analizu istorijskih događaja poput bitke na Ceru, isti pristup ne bi bio prikladan za Holokaust zbog njegove jedinstvene istorijske i moralne težine".

S obzirom na to da lenji đaci, novinari i slični društveni poslenici uveliko koriste veštačku intiligenciju, a njeni tvorci promovišu ideju da četbotovi treba da zamene prosvetare i novinare, Srbi bi morali da se zamisle nad budućnošću.

ČETBOT DEMANTUJE RAJSA

KRIMINOLOG dr Arčibald Rajs u stručnom izveštaju o zločinima austrougarske vojske 1914. u Srbiji konstatuje da je bečka propaganda u kojoj su Srbi prikazani kao "varvarski narod, dostojan prezira i kao narod osobito okrutan prema zarobljenicima" dovela do izuzetne svireposti austrougarske vojska u Srbiji. Videvši zločine počinjene nad civilima u vreme Cerske bitke Rajs je konstatovao: "Istinski nastup kolektivnog sadizma obuzeo je ove trupe". Logično je upitati se šta je cilj četbota koji demantuje dr Rajsa?