NEĆU DA BUDEM SPOMENIK: Pesnik Česlav Miloš, koji je napustio ovaj svet pre 20 godina, ovo poručio na uručenju Nobela

- Nikada neću zaboraviti njegove književne večeri, angažovanost u čitanju-tumačenju poezije, a kasnije kilometarske redove i potpisivanje hiljada knjiga svojim čitaocima - navela je prevodilac Biserka Rajčić, koja je mnoga njegova dela približila ovdašnjim čitaocima. - Tvrdim da je iskreno rekao, braneći se od uloge pesnika - živog spomenika, koju mu je nametnula Nobelova nagrada: Neću da budem spomenik! Kada je Rajčić prvi put 1965. bila u Poljskoj, njegovih knjiga nije bilo ni u knjižarama ni u bibliotekama. Kasnije je saznala da je na crnoj listi ili pod strogom cenzurom, pošto je 1951. emigrirao. To je tada predstavljalo veliki greh. Najpre je živeo deset godina u Parizu, jer mu Amerikanci nisu davali vizu "zbog saradnje s komunističkim vlastima u Poljskoj", tj. rada u njihovoj diplomatskoj službi. Dobio ju je tek 1960, zaposlivši se na Berkli univerzitetu najpre kao lektor, a posle kao profesor književnosti. Predavao je pretežno poljsku književnost i određene kurseve iz ruske, kao, recimo, o Dostojevskom. - Dopadao mi se njegov klasicizam. Književni žanrovi i forme kojima niko osim njega nije pisao - traktat, oda, pastiš. Dopadali su mi se enciklopedičnost i senzualnost njegove poezije, bogatstvo jezika, neobičnost poetskih slika i mašte. Usudila sam se da prevedem knjigu eseja "Snoviđenja nad Zalivom San Francisko", a mnogo godina kasnije počela sam da prevodim poeziju iz njegovih zbirki, "Šira okolina", "Na obali reke", "Pas beskućnik", "To". Iznenađujuće je koliko je bio poljskiji od svih drugih pesnika kojima sam se bavila i koje sam prevodila - ocenila je Rajčić.