DETINJU GORČINU JE LEČIO SMEHOM: Pre pet godina, srpska i jugoslovenska kinematografija izgubile Gordana Mihića (1938-2019)

Mihić je napisao više od pedeset filmskih scenarija i isto toliko televizijskih ostvarenja, od serija do kultnih drama. Na njegovim replikama stasavali su naši najveći glumci, a one su posle ulazile u narod i postajale neodvojivi deo naše kulture, ali i slenga. Debitovao je još 1962. godine pišući zajedno s Ljubišom Kozomarom scenario za "Zvižduk u osam" Save Mrmka. Autor je scenarija za legendarne filmove "Čuvar plaže u zimskom periodu", "Bubašinter", "Pas koji je voleo vozove", "Varljivo leto `68" , "Balkan ekspres", "Dom za vešanje", "Crna mačka beli mačor"... Publika ga pamti i po televizijskim dramama i serijama - "Gospodin Foka", "Siroti mali hrčki", "Kamiondžije", "Sivi dom", "Otvorena vrata", "Nemanjići, rađanje kraljevine"...

- Jedan sam od mnogih reditelja, koji se ovajdio o Gordana Mihića - kaže za "Novosti" Zdravko Šotra. - Prvo sam, još pre 55 godina, režirao njegove dve televizijske drame. Toga se više slabo sećam, davno je bilo. A kad sam počeo da radim njegovu dramu "Osvajanje slobode" u Avala filmu su želeli da je uradimo kao igrani film. To znači da mi je Gordan Mihić omogućio da postanem i filmski reditelj, pa da zatim snimim 17 igranih fimova.

Godine 1993, na vrhuncu krize, Mihić je Šotri dao televizijsku dramu, "Dnevnik uvreda 1993", od koje je nastao igrani film. Priča govori kako se jedan harmonični bračni par - Vera Čukić i Marko Nikolić - raspada od grozota koje im pritiskaju život pod sankcijama.

- Nama je tadašnji Beograd nudio ubedljive ambijente za snimanje - samoposluga na Cvetnom trgu zvrji prazna bez robe, na Terazijama se narod guša oko kamiona, sa koga im bacaju hleb, Snimatelj Krčmar korača pored reda ljudi, sve od SANU, pa čitavom Čika Ljubinom, do kneževog spomenika, da bi tamo dobili veknu hleba. Na nekom filmskom skupu u San Sebastijanu, filmadžije iz čitavog sveta sa zanimanjem su gledali scene iz tekućeg života nas nesretnika "iza zavese" - ispričao nam je Šotra.

Detinjstvo je Mihić proveo u Sokobanji. Majka, brat, deda po majci i on su bili izbeglice iz Hercegovine, u kojoj su prvih dana rata ustaše pobile skoro sve starije Mihiće. Karijeru je započeo kao novinar lista "Borba".

- Bio sam maturant kada su me moji drugovi studenti pozvali da im pravim društvo na ispitu za novinare u "Borbi". Sedim sa njima, prilazi Braca Kolar i daje mi neke listove - govorio je Mihić. - Pokušao sam da mu objasnim da nisam došao zbog toga, a on kaže: "Samo vi pišite! Pismeni se odužio, počnem i ja da pišem, jednu, drugu, treću temu. Posle nekoliko dana, smejući se, kažu mi drugovi: "Mi polagali, a tebe primili!"

Sa njim su primljeni i Dragoslav Rančić, Mića Danojlić, Dragan Kolundžija. U kulturnoj rubrici su već bili Slobodan Selenić i Žika Bogdanović. Urednik je bio Slobodan Glumac. Tamo je upoznao i njegovog kasnije nerazdvojnog druga Ljubišu Kozomaru.

- Svi su me zavoleli, naročito Glumac. Govorio mi je: "Kako da te zaposlimo, još nisi punoletan?! U "Borbi" je vladala fantastična atmosfera, zatekli smo stare, predratne novinare. Duda Timotijević je svakog dana bio obučen kao engleski lord. Bili su tu Lola Dimitrijević i Mile Vitorović, sjakni novinari koji su umeli da otvore put mladima. Ljubiša i ja nismo sedeli u redakciji, stalno smo landarali i kvarili Miću Danojlića, koji nam je bio privržen. Uvereni ste da ste omiljeni u redakciji, nesvesni da vas neko posmatra i čeka prvu priliku da vam slomi kičmu. Mislio sam da mogu da kažem svojim drugovima šta mislim o Titovom govoru, što sam u jednoj prilici učinio u redakciji. Glumca i mene više niko nije mogao da spase. Njega su poslali za dopisnika u Bon, a ja sam prebačen u list "Sport i svet". Niko nije smeo da razgovara sa mnom, ne daju mi da uđem u zgradu. Sažalio se tadašnji direktor Ivo Sarajčić i pokazao mi spisak optužbi protiv mene. Neko ih je tako monstruozno sastavio da ti se kosa digne. Divni Ivo, mogao je da zažmuri, ali nije dozvolio da propadnem.

Godine 1963. Mihić je na filmskom festivalu u Puli upoznao Žiku Pavlovića, koji je već imao jedan zabranjen film. Zajedno sa Kozomarom uradili su filmove "Buđenje pacova" i "Kad budem mrtav i beo". Crni talas bio je početak Mihićeve bogate karijere kao filmskog scenariste koji će kasnije raditi i sa Goranom Paskaljevićem i Emirom Kusturicom. Scenarista je i kultnog filma "Balkan ekspres" koji je režirao Branko Baletić.

- Gordan mi je dao scenario za "Balkan ekspres" i rekao: "Bale, uradi šta ti misliš da treba." Njegov naslov je bio "Popaj ne sme da umre". Popaj je glavni lik, ali to ime je zaštićeno i nismo smeli da ga koristimo. Predložio sam da bude "Balkan ekspres" i njemu se to dopalo - priča nam Baletić. - Kada sam završio film, najvažnije mi je bilo šta će reći Gordan. On me je zagrlio i rekao: "Radićemo uskoro nastavak."

Počeli su da pripremaju "Balkan ekspres 2", ali je Baletić odustao jer je postao direktor "Avala filma".

- Film je, ipak, snimljen, radili su ga drugi reditelji. Čini mi se da je ostao u senci prvog dela. Pravi drugi deo "Balkan ekspresa" nikada nije snimljen. Uradili smo osnovnu verziju nastavka 2006. godine. Pik, Popaj, Stojko, Lili i Teta vraćaju se vozom iz evropskih zatvora u Jugoslaviju, ne znajući da je NATO bombardovanje. Iznenađeni su kako Drugi svetski rat još nije završen. U tom vozu njih pokradu, dogodi se kontra sudbina iz prvog filma. Sve im ide loše, dok se ne sete patriotizma. Počinju da sviraju patriotske pesme i postaju poznati. RTS je prvo prihvatio da snimi seriju, ali kasnije su promenili odluku. Mislim da je to velika šteta. Svi glumci iz "Balkan ekspresa" su u to vreme bili živi.

Baletić je, kako kaže, često čitao Mihićeve scenarije:

- Imao je u radnom stolu, u donjoj fioci uvek četiri, pet scenarija. Tačno je znao za kog reditelja šta piše. Bio je veliki radnik. Pisao je svakodnevno. Kao izvanredan profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, odgajio je dobar tim svojih studenata. Imao je Deda, kako smo ga, iako nije bio mnogo stariji, odmila zvali, šta da ih nauči. Radio je sa svim značajnim rediteljima, čak i sa Emirom Kusturicom sa kojim nije lako sarađivati. Pitao sam ih jednom kako njih dvojica kao individualci i ljudi koji drže do sebe mogu da rade zajedno, odgovorili su mi da nikad nisu imali problema. Gordan je bio sjajan čovek, ponekad malo zatvoren. Iz detinjstva je poneo neku gorčinu, ali lečio se smehom koji nije bio prostački. To mu je donelo uspeh. Izvanredan pisac, dramaturg, beskrajno talentovan, jedan od najboljih evropskih scenarista i dramaturga.Bio je ljudina i velika je šteta što nije još malo poživeo.

Mihić počiva na groblju manastira Rajinovac, blizu Grocke. To je bila njegova želja.