BIO JE I MAJSTOR POZORIŠNE SCENE: Sto godina od rođenja Aleksandra Ace Đorđevića, legendarnog reditelja TV serija

Kao Acin dugogodišnji dramaturg na svim projektima, i kao pisac monografije o njemu ("Aleksandar Đorđević, uvek ispočetka", RTS, 2020), vaša pozorišna kritičarka, na stogodišnjicu od njegovog rođenja (Subotica, 1924 - Beograd, 2005) svedoči o još jednom mediju, u kome se Đorđević, diplomirani pozorišni reditelj, ne samo ostvario, nego i ostavio za sobom rado gledane i nagrađivane pozorišne hitove.

"... Kao službenik Jugoslovenskog dramskog pozorišta,čekajući da se otvori Akademija, bio sam na jednoj interesantnoj funkciji. Mene su, za premijeru "Kralja Betajnove", 3. aprila 1948. godine, svečano obukli, i ja sam ušao u prostrani hol JDP, sa važnom knjigom pod rukom, u kožnom povezu, sa grbom. Imao sam zadatak da zamolim sve prisutne, na otvaranju JDP, na premijeri, da se upišu u knjigu, s tim što se prva stranica ostavlja za predsednika Tita...", reči su, kojima je Aca Đorđević, u petnaestočasovnom kazivanju piscu ovih redova, započeo sećanje na svoj život u teatru.

Ono što je, po diplomiranju u klasi profesora Huga Klajna sledilo, nije bilo manje uzbudljivo. Punih devet pozorišnih sezona on je proveo kao "kućni reditelj" Narodnog pozorišta u Nišu, gde je, na scenu najstarijeg teatra u nas, postavio značajne pisce i režirao trideset četiri predstave, koje su, kao i on sam, bile ispred svog vremena, avangardne i repertoarski i rediteljski ("Gospoda Glembajevi" M. Krleže, "Staklena menažerija" T. Vilijamsa, "Pohod na sever" H. Ibzena, "Gospođa ministarka" B. Nušića, "Koštana" B. Stankovića, "San letnje noći" V. Šekspira...")

"Čini mi se da bi za mene moglo da se kaže kako sam reditelj koji ume da napravi dobru glumačku podelu...", navodi Slobodan Krstić, hroničar niškog teatra, jedan od svojih razgovora sa Đorđevićem. "To, na prvi pogled, ne izgleda kao posebna vrednost... Osećaj za pravu podelu zasniva se na rediteljskoj intuiciji. Uvek sam voleo da malo hazardiram s podelama... Shvatio sam da su probe u pozorištu najvažniji proces i trudio sam se da one nikada za glumce ne postanu tortura, nego najlepši pozorišni čin..."

Đorđevićev stalni dramaturg, pisac ovih redova, potvrđuje da smo za svaku scenu i u velikim televizijskim serijama ("Bolji život", "Balkan ekspres") sa glumcima, u redakciji Dramskog programa RTS, držali pozorišne probe, u kojima smo definisali karaktere, odnose, žanr serije...

Đorđević je bio u stalnom pohodu na teatar - u Šapcu je postavio jedanaest komada ("Život je lep" i "Luda noć u hotelu Jugoslavija" Reja Kunija, "Smrt trgovačkog putnika" A. Milera, "Banović Strahinja" B. M. Mihiza, "Mačka na usijanom limenom krovu" T. Vilijamsa, "U logoru" M. Krleže"), u Kruševcu ("Lukrecija Bordžija" V. Igoa, "Mirni ljudi" I. Šoa...), u Leskovcu ("Nebeski odred" Obrenovića i Lebovića, "Bludnica dostojna poštovanja" Ž. P. Sartra, "Velika noć" K. Odsa"), u Zaječaru ("Odrpanci" M. Bora, "Za opelo u red, molim" M. Mitića"), u Somboru ("Dvostruko lice" Makdugala i Alana, "Narodni poslanik" i "Mister dolar" B. Nušića...)

Đorđević, "reditelj koji je imao laku ruku" (R. Putnik), u prestoničkim pozorištima ostavio je trag - u JDP ("Balada o aždaji i junaku" V. Vuča, "Kraj vikenda" M. Kapora...), Ateljeu 212 ("Ljubavnik" i "Revija" H. Pintera, "Četiri godišnja doba" Veskera), Beogradskom dramskom pozorištu ("Poltron" S. Pavića...), kao i u nekoliko drugih srpskih i inostranih teatara. Ipak, svoj najveći uspeh ostvario je, kao majstor mjuzikla, u predstavama Pozorišta na Terazijama, gde je postavio hitove "Jalta, Jalta" A. Kabilja, "Violinista na krovu" Stejna, Šoloma i Boka, "Prestaće vetar" Fazlagića i Bačića, "Jugo rulet" M. Živkovića.

Pored pozorišnih hitova, Aleksandar Đorđević nam je u arhivu RTS-a ostavio snimke mnogih muzičkih programa, kvizova, kao i zapise najznačajnijih pozorišnih predstava srpskih teatara... Iako najpoznatiji kao televizijski i filmski reditelj (dobitnik nagrade za režiju u Holivudu za dramu "Čep koji ne propušta vodu"), ovaj svedok prvog veka naše televizije je, istorija pozorišta će zabeležiti, i značajan pozorišni autor, koji je na srpske scene postavio mnoge nove i nepoznate komade svetske dramaturgije, ali i dostojno protumačio našu dramsku baštinu.