FLOMASTEROM CRTALA MOLITVU ZA SVOJU DUŠU : Izložba nesvakidašnjih radova Katarine Fajgelj u Galeriji "Forma" u Novom Sadu (FOTO)
SAMO na površan pogled , naslov izložbe „Flomaster -Bogorodice“ odaje utisak prenaglašenog umetničkog hira, ali ne i kada je reč o Katarini Fajgelj (39) za koju je slikanje Bogorodice flomasterom na papiru prošle godine predstavljalo slamku spasa iz bezdana depresije usled iznenadne bolesti koja ju je privremeno vezala za krevet.
Foto UPIDIV
Iz te faze Katarinine bitke za ozdravljenje, koju je do danas delimično prebrodila, potiče 16 crteža Majke Isusa Hrista sa Bogomladencem u naručju. Nesvakidašnje slike izložene su Galeriji „Forma“ Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine (UPIDIV) u Novom Sadu i mogu da se pogledaju do 11.avgusta.
- Dijagnoza o leukemiji preplavila me je mnogim strahovima,pa i spoznajom da verovatno nikada nikada više neću moći da slikam i da će moje umetničko seme na neki način,ostati jalovo.Moj kum iz Novog Sada ,psihoterapeut, posavetovao me je da nešto pokušam da crtam u krevetu.Pao mi je pogled na flomastere .Počela sam da slikam Bogorodicu.To je bio vid molitve i leka za moju dušu.-rekla je za „Novosti“ Katarina, rođenjem Beograđanka a nastanjena u Rudniku u Šumadiji.
Lik Bogorodice,za ovu umetnicu koja je masterirala Zidno slikarstva na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu a osnovne studije završila na Crkvenoj akademiji za umetnost i konzervaciju SPC, na predmetu freskopis, predstavlja božanstvo, koje vezuje nebo i zemlju, koje ima najbliži kontakt sa svojim Bogomladencem, pruža nadu, toplinu i ljubav.
- Njen odnos sa sinom, koji je ujedno i Bog je tako kompleksan a ujedno i jednostavan, i svodi se na – majčinsku ljubavprema detetu i Stvoritelju, i svemu što je stvorio, što je ništa manje nego ceo svet. I u njemu ja.- kaže umetnica,inače majka Tristana i Elene i najmlađeg Ruslana.
Dodaje da joj je bilo i pre bolesti veoma inspirativno da istražuje razne stilove jer kroz istoriju crkvene umetnosti nije bilo mnogo eksperimetisanja, a ikona se i danas smatra nečim kanonskim, nečim što je tradicionalno.
Od Smiljana do Topčidera
PRVU samostalnu izložbu Katarina Fajgelj priredila je pre devet godina u Kulturnom centru Novog Sada a u međuvremenu imala je učešća i na desetak kolektivnih izložbi. Učestvovala je u oslikavanju manastira Radovašnica,crkve u Biteliću ,trpezarije crkve na Topčideru, hrama u Smiljanu,rodnom mestu Nikole Tesle, manastira Krka,crkve u Vrlici...
U tekstu za katalog ove Katarinine izložbe, Borislav Prodanović napisao je da njene ikone ne poseduju izvesnost (lažnu nadu) kanonske istine, već svojstvo izvesne utehe koju pružaju bolujućim srcima onih zagledanih u strašnu Blizinu Drugog Sveta.