IDEJA JE DANAS NAJSKUPLJA STVAR NA SVETU: Anica Dobra, dobitnica nagrade „Aleksandar Lifka“

 Za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji, priznanjem koje nosi ime pionira sedme umetnosti na ovim prostorima, nagrađena je na ovogodišnjem  31. Festivalu evropskog filma na Paliću.

-Na svu sreću, mogu da nađem mir, azil i uzbuđenje u svom poslu i koliko godi dobijanje nagrada nije deo posla, to je više „tačka na I“, radujem se da još uvek imam entuzijazma i uzbuđenja za sve što nosi jedna ovakva nagrada. Ona podrazumeva sve ono što je bilo pre mene i buduće dobitnike i to sve zajedno ostaje za istoriju. Obzirom da je najvažnije da se pronađemo u onome što radimo, onda je ovo i potvrda da sam na dobrom putu – smatra naša poznata glumica. – Glumačko društvo koje je do sada dobilo nagradu ne bi bilo kompletno bez reditelja, snimatelja, scenografa i svih drugih jer mi ne možemo da funkcionišemo jedni bez drugih i nadgrađujemo jedni druge tako što se nadopunjujemo inspiracijom. Na prvom mestu je njihova vizija, a onda dolazimo mi da domaštamo, da napravimo šta žele.

Publika na velikom platnu, tv ekranima i daskama koje život znače zna je po brojnim ulogama, za koje je, kako kaže, bilo potrebno poslušati mnogo unutrašnjih glasova i povezati sve niti koje se javljaju tokom procesa.

-Svako iskustvo u životu može da bude obogaćujuće ili da nam život učini prokletim. Ovo je proces koji je stalno ambivalentan, ide iz minusa u plus i obrnuto. Svaki put postoje iste sumnje, ista euforija, radost... Imam sreću da radim posao koji volim i to je veliko ispunjenje, ne samo u glumi nego uopšte u životu, i to olakšava čitav proces – dodaje Anica. - Nije svaki scenario takav da pruži doživljaj zadovoljstva i sreće, ali kada se to desi onda to podrazumeva sve te uspone i padove, razmišljanja, razgovore, nespavanja, inspiracija. To su sinhroniciteti i jako fina matematika.

Od kako je odigrala svoju prvu ulogu promenilo se mnogo toga, a u tome je najupečatljiviji odnos umetnika i produkcije, koji su često na suprotnim stranama.

-Kada sam bila mlada glumica pitali su me da uporedim način rada u Jugoslaviji i Nemačkoj. Tada sam shvatila da je suština svakog autora potreba da ispriča priču, da se bavi temama koje su životne i okružuju nas. Vrlo brzo sam naučila i da ono šta je produkcija, odnosno ono šta podrazumeva brojke i novac, predstavlja kontratežu umetnosti. Oni su tu da ograniče ono šta bi mi da domaštamo – jasna je Dobra. – Nekada je možda važilo „koliko para toliko muzike“, ali danas je ideja najskuplja stvar koja postoji. Ponestaje nam ideja a ako se pojavi treba je zgrabiti i uraditi kao da je prva i poslednja u životu. To je ono što će se prepoznati. Uslovi su nekad jako loši, nekada dobri ali ne bi trebalo da utiču na naš posao. Živimo u takvom vremenu da je najvažnije da se okrenemo jedni drugima, da pogledamo i shvatimo jedni druge i da na taj način kreiramo. Ostalo ćemo nekako da ispeglamo.

U tom pogledu, pri kreiranju neke uloge, najavžnije su čitajuće probe kojih sada gotovo da nema.

-Komunikacija je najvažnija. Glumački razmišljam o svom liku, a kroz razgovor sa drugima dobijem celu sliku. U srećno vreme, kada sam ja počinjala, čitajuće probe su bile obavezna stvar. One su najdragoceniji deo procesa rada jer čujemo jedni druge, a to nas dovede do nečeg novog šta može da se nadgradi u kadru – ističe glumica. – Scenario nije kraj, on je početak ma koja da je verzija, onda dolaze probe, pa snimanje, što opet donosi nešto novo. To je uvek nepredvidivo, ne zavisi od nas i upravo to je čarolija a dok ona postoji, postojaće i ovakvi festivali kao dobro opravdanje da se ljudi koji slično razmišljaju vide i razmene mišljenja. Nadam se da neće skoro doći to vreme u kome će veštačka inteligencija da preuzme posao glumca. Mislim da će živ čovek uvek biti ekskluziva, sa svim greškama i manama, sa svim što nosi i može da ispolji u tom trenutku.