SUZE ZBOG LAUŠA, RADOST ZBOG BILJE: Rediteljka i scenaristkinja Branka Bešević Gajić najavila premijeru filma o pevačici na niškom festivalu
DOK je još sticala zvanje rediteljke, danas doktorka umetnosti Branka Bešević Gajić poželela je najpre da svoj diplomski rad posveti "nekim teškim temama, ne shvatajući kako se i zašto raspala velika država u kojoj je rođena". Ipak, poslušala je svog profesora Fetija Dautovića da odabere neku ličniju priču, te da niko ne bi bolje uradio film o Žarku Lauševiću, glumcu čiji je rad od detinjstva pratila, najpre uz roditelje.
- Roditelji su mi preneli ljubav prema doajenima, prinčevima glume kakav je Žarko nesumnjivo bio, pamtila sam "Oficira sa ružom", "Staklenu menažeriju" sa Žarkom i Merimom Isaković... - seća se Branka kako je "prelomila":
- Kako je u to vreme retko ko bio u kontaktu sa Lauševićem, Feti Dautović povezao me je sa Irfanom Mensurom, on sa Žarkom, i uspeli smo da najpre nezainteresovanom Lauševiću objasnimo da nam je ta priča, tragedija koja je preklopila dve epohe, neophodna ne zbog njega, nego zbog svih nas. U istraživačkom radu pomogle su mi i "Novosti", koje su objavile prvu Žarkovu knjigu.
Brankin mentor, profesor Goran Peković onda je prelomio još jednom, savetovavši joj da joj diplomski film bude nešto drugo, a da "Lauš" preraste u njen prvi profesionalni film. Tako je i bilo, uključena je i druga strana, na čemu je i sam junak, Laušević, prvi insistirao - i posle pet godina dugometražno dokumentarno-igrano ostvarenje "Lauš" je 2014. krenulo po festivalima, počevši da žanje ovacije i priznanja.
- Taj film me je svakako etablirao u celom regionu i postao neka vrsta moje lične karte - kaže rediteljka, koja nikako ne uspeva da se pomiri sa činjenicom da je njenu prvu profesionalnu filmsku priču, o životnoj tragediji princa glume, ponovo aktuelizovao baš tako tragičan događaj kao što je njegov prerani odlazak.
Dve godine posle "Lauša", snimila je - opet i kao scenarista, igrano-dokumentarno ostvarenje "Dom anđela" o nemanjićkom manastiru Kumanica u Polimlju - koje je kao njen master rad prevazišlo sve kriterijume studentskog filma i završilo u zvaničnim festivalskim selekcijama. Usledio je igrano-dokumentarni film "Sveti Mardarije vladika bez adrese", o životu vladike u Americi, a potom i "Svedočanstva" o manastiru Tumane.
- Tokom karantina, da ne bih poludela, a spremajući ispit iz animacije na doktorskim studijama, sa montažerkom Nevenom Jovanović snimila sam četiri i po minuta dug animirani film "Korona", koji je takođe potom nagrađen - navodi rediteljka. - Potom sam, tokom doktorskih umetničkih studija iz oblasti digitalne režije, nastavila da istražujem, i nastao je interaktivni dugometražni igrani film "Odluka", koji se bavi problematikom partnerskog nasilja, teškom ali sveprisutnom.
Nije, kako kaže, želela da kritikuje svet u kome odavno nema filmske trake, sve je digitalno a filmovi se gledaju sa telefona. Ipak, ponudila je svoj interaktivni digitalni film publici - u pravoj bioskopskoj sali - gde su mogli da menjaju krajeve po želji, ali je samo iskustvo gledanja filma ipak ostalo kolektivno, bioskopsko. "Odluka" je potom, uz pomoć Cinnamon i "MS-Film" produkcija, razvijena u standardni igrani film, koji takođe do danas pohodi festivale, a nedavno je nagrađen u Pragu gde je rediteljka putovala na poziv ambasadora Srbije.
Posle dugometražnog igranog filma "Milojev dar" o podvižniku Drugog balkanskog rata, usledila je posveta jedne navijačice crno-belih, kakva je Branka Bešević Gajić, legendi Crvene zvezde - dokumentarni film "A u Londonu muk" o nezaboravnom potezu Duleta Savića, koji su u filmu "opevali" svi - od Nenada Bjekovića do Matije Bećkovića.
- Danas, iščekujem premijeru biografskog filma o Bilji Krstić, rođenoj Nišlijki, a kako je i producent Oliver Paunović iz tog grada ovaj će film zatvoriti Filmske susrete u Nišu - otkriva rediteljka i scenaristkinja koja prema niškom festivalu gaji poseban sentiment, upravo zbog Lauševića i "Lauša".
- To je ona festivalska publika koja je, na kiši, najpre gledala film a potom stajala i aplaudirala onda kada Žarko nije došao da primi nagradu za "Bolje od bekstva", zbog čega je i on imao posebnu emociju prema Nišu. Doživela sam i sama da vidim srčanost niške publike, kada je tokom projekcije "Lauša" ponovo padala kiša, on ponovo nije bio tu, a oni su nepokolebljivo aplaudirali. Ponovili su se kiša, suze, aplauzi, i taj događaj se neminovno duboko urezuje u sećanje. Srela sam se sa niškom publikom i povodom projekcije "Odluke", i radujem se što ćemo se ove godine sresti uz neku veseliju temu, uz priču o njihovoj Nišlijki, i našoj Beograđanki, Bilji Krstić.
Branka je posle neke tridesete, prestala da broji nagrade. Veliko joj je priznanje ipak, što je, nakon smrti osnivača, odabrana da nastavi Smotru hrvatskog filma u Beogradu, koju je utemeljio Stipe Ercegović, čovek koji je dosledno radio na pomirenju naših naroda.
- Šesta smotra na jesen će se održati uz podršku hrvatskog Audio-vizuelnog centra, Ministarstva kulture Srbije i Jugoslovenske kinoteke - najavljuje još jedan svoj angažman rediteljka, koja upravo radi i na drugom igranom filmu, u produkciji kuća "Stela" (Hrvatska) i Cinnamon. I ovoga puta film je više no aktuelan, već od samog naslova koji sadrži ovih dana prečesto rabljenu reč - "Identitet".
- To jeste film o ravnopravnosti, opet je "ženski", što želim da ustanovim kao svoj zaštitni znak, da postanem prepoznatljiva kao neko ko stvara jake uloge za žene, daje podršku glumicama, i pozivam kolege da učine isto - kaže o novom projektu Branka Bešević Gajić.
Digitalno i film?
- MODERNO doba je unapredilo film i znatno olakšalo proces rada na filmu, početkom novog milenijuma digitalna tehnologija dostigla je pomak - kaže Branka Bešević Gajić na temu kojom se bavila i kao autor, i sa naučnog aspekta. - Pionirsku ulogu Džejms Kameron odigrao je kada je snimio 2003. "Duhove iz ambisa", specijalno konstruisanom 3D digitalnom kamerom napravljenoj po Kameronovim specifikacijama. Nakon velikih priprema Kameron je snimio i "Avatar". Nažalost ni uložena sredstva, ni milionska publika nisu dovoljni da bi se "Avatar" smatrao odličnim filmom. Reditelj je više vodio računa o tehnologiji i 3D efektima, a manje o narativu. Tako da je to možda negativna mera koja je nastala kao posledica modernog doba jer je mnogim stvaraocima u fokusu bila tehnika, a ne sadržaj.