MOJ SAN TRAJE VEĆ POLA VEKA: Slikar Dragan Stojkov za „Novosti“ o rodnom Somboru, studijama u Veneciji i slikama velikog formata (FOTO)

Taj san, neprekinut, traje već duže od pet decenija. – kaže za „Novosti“ akademski slikar Dragan Stojkov, posle 170 samostalnih i 350 kolektivnih izložbi u našim i inostranim galerijama.

Počast Stojkovljevom osobenom umetničkom izrazu ukazala je i Galerija Kolarčeve zadužbine od 15.do 25.maja izložbom „Slike ravnoteže“ koja je obuhvatila desetak slika izrazito velikog,a za ovog umetnika,netipičnog formata (2 puta 2,20 m)među kojima su :Lavirint,Spirala i obluci,Dva kruga kao i crno-beli crteži.Sve slike nastale su u poslednje dve godine.

- Počastvovan sam izložbom u Kolarčevoj zadužbini,još sređujem utiske.Ako bih trebao da izdvojim jednu od izloženih slika to je „Lavirint.“ To platno,ta moja prva trodimenzionalna slika, simboliše moj životni put.Doživela je niz transformacija jer izlagao sam je u Puli i drugde ...Dozvoljavao sam publici i prijateljima da napišu nešto na njoj, pa su neki delovi slike reljefni.- objašnjava umetnik novu fazu u svom stvaralaštvu.

Ova nova faza,nije,naravno, sasvim lišena oblutaka, njegove višedecenijske slikarske fascinacije.Obuzela ga je jednog davnog leta u kanjonu Morače, gde je sa porodicom na putu za more zastao da predahnu. Ugledao je oblutke dok je šetao i bio očaran njihovim oblicima i prelepim nijansama. Nakupio ih je u nekoliko kesa i doneo u somborski atelje a zatim naslikao ceo ciklus koji je nazvao „Civiluizacijski krug“. Za to je zaslužan i naš čuveni arheolog i akademik Dragoslav Srejović koji je mu je objasnio da obluci i predstavljaju svojevrstan civilizacijski krug. Baš kao i drevni simbol lavirint koji dominira na Stojkovljevim novijim slikama velikog formata.

Svojim novim a velikim platnima Stojkov je uspeo da iznenadi i svog prijatelja akademika Dušana Kovačevića.Rekao je na otvaranju postavke i Kolarčevoj galeriji da Dragan uvek traga za nečim novim,te kad ugledate njegovu sliku iz daljine odmah znate da je to njegovo delo,a ta prepoznatljivost važna je za slikara.

I Dragan Jovanović Danilov,pisac i likovni kritičar ,nijansiranim rečima „oslikao“ je Stojkovljev slikarski opus, opisujući umetnika kao jednog od najprefinjenijih naših slikara „koji vizuelno bogati i produbljuje svoj opsesivni svet“.

- Kroz sve to vreme ovaj umetnik propustio je kroz svoje osetljive duševne filtere najrazličitija strujanja, od hiperrealizma preko ekspresionističkih formi sve do geometrijske apstrakcije i slika kao svojevrsnih kolažnih vizuelnih eseja uspevajući da u svemu tome ostane sabran i svoj.- kaže Danilov.

Ostati sabran i svoj i dosegnuti sanjanu ravnotežua sve hodeći lavirintima stvarnosti cilj je kojem Stojkov teži celog života. Rođen je u Somboru, gradu koji je iznedrio poduži niz slikara, među kojima je i njegov otac Sava Stojkov, ali umesto očevog omiljnjnog naivnog slikarstva, Dragana je očarao ekspresionistički kolorit temperamentnog Milana Konjovića.

Maestro,kako su Konjovića poštovaoci oslovljavali, bio je u umetničkom otac mladog Stojkova.Govorio je da je čovekov život krug.Opšte je poznato da je imao naglašen ego. U Parizu nije dugo ostao, nije tamo našao inspiraciju inspiraciju te se vratio iz centra svetske umetnosti u svoj rodni grad govoreći da je centar sveta tamo gde se nalazi on, Konjović.

Mladog Stojkova naučio je mnogim tajnama likovne umetnosti.Utisnuo mu je zauvek u sećanje istinu da je život – krug.Krug sudbine bila je i Stojkovljeva odluka da napusti posao u novosadskoj "Grafici" i otisne se u Veneciju, na studije slikarstva u Akademiju lepih umetnosti, u klasi čuvenog Karmela Zotija.

Već od same činjenice da je u zemlji koja ima ogromno kulturno nasleđe sa kojim se susretao na svakom koraku, vrtelo mu se u glavi.Opčinjen je zastajao svaki put pred grandioznom crkvom Santa Maria della Salute, koju je u Somboru 1909. Laza Kostić opevao u istoimenoj i najlepšoj pesmi srpske poezije. Pošto je diplomirao u Veneciji 1979.godine,posle nekoliko godina vratio se u Sombor.A onda je usledio još jedan sudbinski krug.

- Kada sam kupio jednu oronulu oronulu kuću i kada se za nju ispostavilo da je bila jedno vreme dom Laze Kostića i Julijane Palanački. Pomislio sam da takav splet slučajnosti samo sudbina može da priredi. Našao sam u toj kući i hrpu dokumenata od kojih su neki sa Lazinim rukopisom, koje sam predao muzeju, ali i klupu u dvorištu na kojoj je pre mene verovatno i on ponekad sedeo pletući u mislima svoje stihove. Ta spoznaja decenijama me je grejala i podsticala mi želju za slikanjem.

Odužio se Stojkov i Lazi pre oko četvrt veka kada je započeo ciklus vezan za teme iz srpske književnosti, među kojima je i 14 slika posvećenih svakoj strofi Lazine pesme nad pesmama.Te slike bile su "upakovane" najpre u malu, a potom u poklon-monografiju velikog formata. U njoj su Stojkovljeve slike i Kostićevi stihovi na srpskom i engleskom, sa predgovorima akademika Dejana Medakovića i likovnog kritičara Bele Durancija. Rasuta je ta knjiga svuda po svetu, a jedan primerak je u Londonu u nacionalnoj biblioteci.

Posle su se ideje same rojile - ilustrovao je Bećkovićevu "Veru Pavladoljsku", Pavićev "Hazarski rečnik", "Lament nad Beogradom" Crnjanskog, ep "Buna na dahije", Andrićev "Eks ponto"... Sve te monografije su prevedene na nekoliko jezika, uključujući i kineski.

Odužio se Dragan Stojkov i Somboru.Praktično je sa saradnicima spasao od gašenja Galeriju „Likovna jesen“ koju je davne 1962.osnovao Milan Konjović.Somborskoj i venecijanskoj adresi,Stojkov je pre petnaestak godina dodao i treću – beogradsku.Tome je doprineo gubitak supruge Jasne koju je uzela opaka bolest posle četvrt veka divnog braka u kojem su dobili dve ćerke.Starija Aleksandra u Somboru je nastavila da vodi majčinu školu engleskog jezika a mlađu Sanju je privukla umetnost.Sa ocem je već priredila nekoliko izložbi.