ANDRIĆEVO DELO ŠIRI NAŠU DUŠU: Intervju - Nobelovac Abdulrazak Gurna

Bile su rane devedesete i mora da sam nailazio na taj naslov i ime autora, u različitim izveštajima iz Bosne u to vreme. Bio sam đak u Zanzibaru kada je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu za književnost, 1961, i žao mi je što moram to da kažem, ali tu vest nisam zapamtio. Mislim da nisam tada ni znao šta je Nobelova nagrada.

Uoči dolaska u Andrićgrad, kaže ovo u ekskluzivnom razgovoru, za "Novosti", pisac Abdulrazak Gurna (1948) koji je 2021. dobio Nobelovu nagradu za književnost, "za beskompromisan i saosećajan prodor u efekte kolonijalizma i u sudbinu izbeglice u rascepu između kultura i kontinenata". Gurni će 28. juna, na Vidovdan, biti uručena prestižna Velika nagrada Ivo Andrić za životno delo, koju dodeljuje Andrićev institut iz Višegrada.

Rođen je u Zanzibaru, koji je deo današnje Tanzanije. Sa 18 godina je napustio ostrvo, nakon svrgavanja arapske elite tokom Zanzibarske revolucije. Kao izbeglica je stigao u Englesku 1968. godine. Studije je započeo na Krajst Čerč Univerzitetu u Kenterberiju, a potom je prešao na Univerzitet u Kentu, gde je doktorirao 1982. godine. Od 1980. do 1983. godine Gurna je predavao na Bajero univerzitetu u Kanou, u Nigeriji, a potom je postao profesor engleske i postkolonijalne književnosti na Univerzitetu u Kentu, gde je predavao do penzionisanja, 2017. godine. Sada je profesor emeritus engleske i postkolonijalne književnosti.

Koliko poznajete Andrićevo delo i srpsku književnost?

- Svestan sam da je Andrić napisao veliki broj romana, priča, pesama i eseja. Imao sam sreću da pročitam dva njegova romana, pomenuti "Na Drini ćuprija" i njegov posthumno objavljeni roman "Omer-paša Latas". Obe knjige zalaze u istoriju Bosne i Hercegovine i u tom pogledu su veoma prosvetljujuće.

Koji je značaj književnosti u današnjem svetu?

- Značaj književnosti je ostao nepromenjen. Pre svega, pričinjava nam zadovoljstvo. Radi se o suštinskom zadovoljstvu, ne o onom koje nam izmamljuje osmeh, stvara radost, već nas tera na razmišljanje i širi našu dušu, naše vidike. Ako ne osetimo ovakvu vrstu zadovoljstva prilikom čitanja neke knjige, prestanemo s čitanjem i sklonimo knjigu. S druge strane, iz književnosti učimo stvari koje nismo znali, iz perspektive koja nam nikada nije padala na pamet. Istovremeno nam govori i o stvarima koje su nam poznate, uverava nas da naše shvatanje sveta nije usamljeno, da i drugi dele naša osećanja. Drugim rečima, utvrđuje naša uverenja o čovečanstvu.

Koje posledice kolonijalizma trpe narodi iz afričkih država?

- To je kompleksno pitanje. Evropski kolonijalizam u Africi imao je više vidova, a posledice su razne, i kroz istoriju i u savremenom dobu. Većina kolonijalnih aktivnosti u Africi bila je brutalna i separatistička sa predvidivim posledicama.

Njeno nasleđe se danas nastavlja u vidu komplikovanih građanskih društava koja su postkolonijalne nacije, kao i u vidu široko rasprostranjenog siromaštva koje često uzrokuje ratove i nerešive sukobe.

Afrička značenja

DOK nije postao laureat Nobelove nagrade Gurnini romani nisu objavljivani van Velike Britanije. Članovi žirija Velike nagrade Ivo Andrić su naglasili da se Gurnin rad bavi i širim problemima naznačenim u postkolonijalnoj literaturi, kao i da njegovi romani istražuju namerno brisanje afričkih značenja, legendi i kulturnih perspektiva kao jednu od glavnih posledica evropskog kolonijalizma. Na srpski jezik prevedena su četiri Gurnina romana: "Napuštanje", "Pored mora", "Raj" i "Život posle života", u izdanju "Čarobne knjige".