UMETNOST U DUHU OLIMPIJSKIH KRUGOVA: Srpska "muzejska reprezentacija" u vreme trajanja sportske manifestacije predstavlja se izložbom u Parizu
OSNOVNI principi olimpizma, ugrađeni u pet krugova najveće sportske manifestacije - radost igre, fer plej, poštovanje, izuzetnost i jedinstvo duha, tela i uma, često su prisutni i u kulturi i umetnosti.
I to je karika koja je povezala dela naših najistaknutijih likovnih autora sa sportom, primetila je Neda Knežević, direktorka Muzeja Jugoslavije, predstavljajući projekat sa kojim će ovog leta naša muzejska reprezentacija nastupiti u Parizu.
- Olimpijske vrednosti, poput poštovanja, prijateljstva i izuzetnosti se prepliću u kulturi i sportu - rekla je Kneževićeva, prema čijim rečima, poštovanje znači da moramo da naučimo da prihvatimo različitost drugih, prijateljstvo je instrument za razumevanje među ljudima, a izuzetnost ukazuje da treba da dajemo najbolje od sebe i ne treba da pobedimo, jer je važno da učestvujemo.
Naime, održavanje Olimpijskih igara u gradu umetnosti, podstaklo je stručnjake, kako MJ, tako i Galerije Matice srpske, Muzeja savremene umjetnosti Republike Srpske i Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, da krenu u potragu, i u svojim kolekcijama pronađu umetničke radove i muzejske predmete sa predstavama sporta i sportskih aktivnosti, koje će predstaviti na izložbi "Sport u umetnosti. Umetnost sporta", u Srpskom kulturnom centru, nadomak Bobura, od sledećeg četvrtka.
Postavku će činiti 44 umetnička dela i predmeta nastalih u periodu od 1858. do 2018. godine. Odabrani su radovi sa potpisima našeg prvog tima u istoriji umetnosti - Save Šumanovića, Ivana Radovića, Petra Dobrovića, Ivana Tabakovića, Petra Omčikusa, Tomislava Peterneka, Dušana Todorovića, Bojana Bema i Uroša Đurića. Zbog svoje izuzetne vrednosti, slika "Prvo srpsko gimnastičko društvo" Stevana Todorovića, na kojoj je 1858. godine, prvi put kod nas predstavljen neki sport, nije mogla da napusti kolekciju Narodnog muzeja Srbije, ali će zahvaljujući modernim tehnologijama i ona biti predstavljena u Parizu.
Biće izložene i grafike, koje su veliki svetski autori priložili za štampanje mape povodom održavanja Olimpijskih igara u Sarajevu, i to Endija Vorhola, Saja Tvomblija, Mikelanđela Pistoleta, Gotfrida Helnvajna, Džejmsa Rozenkvista. Takođe, pariska publika će imati priliku da vidi i sarajevsku olimpijsku baklju, kao i druge sportske rekvizite (među kojima je i fudbalska lopta koju je potpisao slavni Rajko Mitić), medalje i fotografije koji svedoče o učešću srpskih i jugoslovenskih sportista na Olimpijadama.
- Olimpijske igre su još od antičkih vremena uticale na društvena zbivanja i trajno se utkale u kulturu evropskog kontinenta - smatra Tijana Palkoviljević Bugarski, upravnik Galerije Matice srpske. - One su zaustavljale ratove i postavljale sportska nadmetanja ispred oružja, nauke i trgovine. Takmičari sportskog duha bili su i ostali primer ljudi plemenitih vrlina i najvećih humanih vrednosti, spojivši u sebi harmoniju telesnih i umnih veština. Umetnost je takve vrednosti uvažavala, pratila i učinila ih trajnim kroz brojne uzorne predstave antičkih sportista u duhu čuvene latinske izreke Mens sana in corpore sano.
Olga Dobrović - teniserka
U MEĐURATNOM periodu Petar Dobrović, jedan od najboljih portretista i hroničara međuratnog buržoaskog društva, slika sopstvenu suprugu kao "Tenis igračicu" (1929), o čemu profersorka Simona Čupić, piše:
- Obučena u belu haljinu i ružičasti prsluk, u bujnom mediteranskom maslinjaku, Olga Dobrović sedi u pletenoj stolici sa reketom na krilu. Njeni sportski afiniteti, baš kao i druge mondenske sklonosti, ostaju slikovito zabeleženi ne samo na brojim platnima već i u obimnoj višegodišnjoj prepisci sa suprugom.
Izabrana dela i predmeti iz naših muzejskih ustanova, smatra Sarita Vujković, direktor Muzeja savremene umjetnosti RS, govore o strasti i zadovoljstvu koje podstiču kako umetnost, tako i sport kao najvažniju zabavu savremenog društva.
- Na delima izloženim u Kulturnom centru Srbije u Parizu prikazani su kolektivni i pojedinačni sportovi- objašnjava Vujkovićeva. - Našim umetnicima, pored prikazivanja sportskih motiva, sport predstavlja osnovu za dalje istraživanje tema poput svakodnevnog života pojedinca, identiteta i kulture lokalne zajednice, društva u celini, ali i čovekovog sagledavanja sebe i drugih, njegovog duhovnog i emotivnog sveta, sve do temne nacionalnog identiteta.
Fenomen modernosti
NEMA sumnje da je kao fenomen modernosti tokom 20. veka sport fascinirao brojne stvaraoce. Sport je istovremeno uspeo da se izdigne iznad puke "tematske" preokupacije umetnika. Sport u umetnosti trasirao je put ka umetnosti sporta. Ili je možda bilo obrnuto? Upravo o ovoj dijalektici svedočiće posetioci izložbe u Parizu, a Kulturni centar Srbije biće obavezna stanica između dva sportska događaja. Jer, u Parizu se ne može bez umetnosti, čak i kada se čini da će joj sport "oduzeti" prvo mesto - navodi u recenziji postavke profesor Dijana Metlić, istoričar umetnosti.
Jedan od onih čija će se dela naći u reprezentativnoj postavci je i slikar Uroš Đurić, u čijem životu i stvaralaštvu, sport, a posebno fudbal, ima veoma važnu ulogu, o čijoj revolucionarnoj pojavi, početkom 20. veka, kaže:
- Ljudi su 1914. godine bili obučeni i zakopčani do grla, a onda su na zeleno, travnato polje istrčali fudbaleri u gaćama i majicama. Postoje mnogi elementi zbog kojih sam odlučio da sebe ubacim u tu fudbalsku priču, koja je populistička. Za mene populizam nema samo negativan kontekst, jer je on u svoje doba imao napredne tendencije, odnosno pojednostavljivao je elitističke obrasce zarad naroda. Doneo je egalitarnost. Fudbal je inkluzivan, on uključuje ljude različitih pojavnosti, visine, težine, kao i one poput mene. Za svakoga ima mesta u tih 11 igrača. To je sport koji ne traži ekskluzivnost, kao što košarka zahteva da je igraju visoki ljudi, ili rvanje u kome je potrebno biti snažan. Fudbal je priča o zajednici, pa i najpopularniji je jer najviše ljudi može da se poistoveti sa njim.
Bajkovita emancipacija
PRVU fudbalsku loptu na Cetinje su donela braća Luka i Milo Milunović, koji je bio naš veliki slikar - podseća Uroš Đurić. - Povezanost umetnosti i sporta je veoma značajna i duboka. I umetnici i sportisti deluju u dva polja preko kojih se najlakše ostvaruje društveni uspon. Tu je najnižim društvenim slojevima dozvoljeno da se probijaju, pa je reč o nekoj vrsti bajkovite emancipacije savremenog života, ali i o koncipiranju savremenog društva.
Svečano otvaranje izložbe "Sport u umetnosti. Umetnost sporta" planirano je za četvrtak u 19.30, a na njemu će govoriti Natali Beljanski, direktorka Kulturnog centra Srbije, dr Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske, Maja Gojković, predsednica Pokrajinske vlade Vojvodine i Nikola Selaković, ministar kulture. Postavku prati srpsko-francuski katalog sa tekstovima profesorki Simone Čupić i Sarite Vujković, autorki izložbe, čiji su stručni saradnici bili Nikola Ivanović, kustos Galerije Matice srpske i Radovan Cukić, viši kustos Muzeja Jugoslavije.
Izložena dela su iz Galerije slika "Sava Šumanović" u Šidu, Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Galerije Srpske akademije nauka i umetnosti i Kuće legata u Beogradu.