VEČNA "PISMA PRIJATELJU: Senekino delo i postulati stoicizma još jednom pred čitaocima

Kako podseća dr Ksenija Atanasijević u predgovoru knjige (izdanje Kosmosa") stoicizam je imao petovekovnu istoriju u tri etape. Lucius Aneus Seneka, zajedno sa Epiktetom i Markom Aurelijem, pripada ovoj trećoj, svedočeći sopstvenim životom(a posebno tragičnim krajem) svoja filozofska načela.

Rođen je u Kordobi u Španiji, u četvrtoj godini pre nove ere(gotovo istovremeno sa Isusom), a njegove rano iskazane retoričke sposobnosti onespokojile su imperatora Kaligulu. Možda bi već tada izgubio glavu da ga nije spasila jedna kurtizana.Posle ovog nemilog događaja posvetio se isključivo filozofiji, otvorio školu i počeo da piše traktate o stoicizmu. Nakon ubistva Kaligule, preporučen je njegom nasledniku Klaudiju,ali se nije dopao njegovoj ženi, po zlu čuvenoj Mesalini čija ga je antipatija odvela u sedmogodišnje izgnanstvo na Korziku. Oslobodila ga je Agripina - druga Klaudijeva žena. Kada je otrovala muža i dovela na presto sina Nerona, Seneka se trudio da novom vladaru usadi hvale vredne vrline. Da će biti zloglasniji od Kaligule, potvrdilo je surovo ubistvo Britanika (sina cara Klaudija),nakon kojeg Seneka napušta Neronov dvor. Optužen da je zaverenik, osuđen je na smrt sa "uputstvom" da sam preseče vene. Presudu je primio i izvršio stoički, mirno...

Među Senekinom zaostavštinom posebnu vrednost imaju 124 Pisma Luciliju, njegovom rimskom prijatelju. Ostavio je iza sebe i epigrame, kao i osam (ne baš uspešnih) tragedija inspirisanih grčkim motivima...Jedno od njegovih osnovnih načela je da je vrlina najveće dobro jer vodi ka sreći,ali da bi sreća bila postignuta nužno je živeti u skladu sa prirodom. Uostalom, kako podseća dr Atanasijević, "Senekine ideje o jednakosti svih ljudi, milosrđu,ljubavi prema bližnjima,kao i njegova osuda zverstava u cirkusima i pozorištima, podudarale su se sa hrišćanskom doktrinom."