KROZ ŽIVOT PLOVIO PUNIM JEDRIMA: pre 125 godina rodio se Hemfri Bogart, jedan od najznačajnijih glumaca zkatne ere Holivuda

I sve što je obeležilo zemaljske dane i celuloidni trag jednog od najznačajnijih glumaca zlatnog doba Holivuda, na svet došlog pre 125 godina, postalo je deo legende: od prozuklog glasa koji izgovara neke od najslavijih rečenica sa velikog platna, preko cigarete koju nehajno drži u uglu usana, viskija i pijanki, stotina zavedenih žena, četiri braka, tri razvoda, pa do trenč mantila i Borselino šešira, koji nikome nisu stajali kao njemu...

Ali, kao i u velikim iluzijama, u koje je ugradio sebe, i u njegovoj profesionalnoj, a i ličnoj biografiji, ništa nije bilo pravolinijski, niti onako kako je to na prvi pogled izgledalo. Rodio se sa "srebrnom kašikom" u ustima, u dobrostojećoj porodici, sa adresom na gornjoj zapadnoj strani Menhetna. Imao je dve mlađe sestre, a leta su prvodili na imanju od 56 jutara zemlje na jezeru Kanandejgva. Pohađao je skupe privatne škole i uprkos roditeljskim ambicijama da upiše neki od uglednih univerziteta, poput Jejla, akademska dostignuća su mu bila ispod proseka. Čak nije uspeo da završi srednju školu. U proleće 1918. pred sam kraj Prvog svetskog rata, priključio se ratnoj mornarici, gde je godinu dana bio na brodu "Levijatan", koji je američke vojnike prevozio u Evropu, a posle primirja, nazad kući.

Otpušten je kao uzoran pomorac, a nakon što je neuspešno pokušao da prodaje obveznice, iako povučen, tih, introvertan, svoju sreću potražio je pod brodvejskim reflektorima. Prva uloga koju je dobio i to zahvaljujući vezama prijatelja iz detinjstva, bila je - japanski batler. Tek posle više od decenije stigla je ona prva, kojom je skrenuo pažnju na sebe, i to u melodrami "Okamenjena šuma", gde mu je partner bio Lesli Hauard (svetsku slavu će potom steći kao Ešli u "Prohujalo sa vihorom"). Holivudski studio "Vorner braders" koji je otkupio filmska prava na ovaj komad Roberta Šervuda, Bogartovu ulogu namenio je bio Edvardu G. Robinsonu. Ali ih je Hauard (uz Bet Dejvis zvezda budućeg filma) ucenio: "Nema Bogarta, nema ugovora". Hauard je tokom Drugog svetskog rata stradao u avionskoj nesreći, a u znak sećanja na ovog odanog prijatelja Hemfri je svojoj ćerki dao ime Lesli.

Vrata Holivuda su mu se otškrinula, ali ni tim putem nije išao glatko. Tražili su mu da prihvati umetničko ime, čemu se odupreo. Od 75 filmova koliko je ukupno snimio, u prvih šest godina u fabrici snova, u čak 34 ostvarenja, igrao je - gangstere. Znao je da se našali kako je u tim ulogama završavao na električnoj stolici, bio upucan, ili obešen. I u filmovima B produkcije, stvorio je, kako je kasnije kritika zabeležila, specifičan tip junaka - ciničnog stoika, šarmantnog, a ranjivog, ponosnog usamljenika, sa dozom samoironije. Takav je i Sem Spejd, detektiv iz njegovog prvog remek-dela - "Malteški soko", koga je režirao njegov veliki prijatelj, i partner u piću, Džon Hjuston. I ova uloga, kao mnoge koje je u tom periodu dobijao, prvo je bila namenjena Džordžu Raftu, ali on odbio. Bogartu je to bila velika prekretnica, jer je već sledeće godine snimio "Kazablanku", prema mnogim anketama najznačajniji film 20. veka, koji mu je doneo prvu nominaciju za Oskara.

Velika, romantična ljubav, koja se u "Kazablanki" završava nesrećno, dve godine kasnije, zadesiće ga sa devetnaestogodišnjom Lorin Bekol, na snimanju filma prema romanu Ernesta Hemingveja "Imati i nemati", ali sa srećnim krajem, mada je sve ukazivalo suprotno. Na njegove telefonske pozive u tri noću, kako je Bekolova kasnije svedočila, burno je reagovala njena majka, upozoravajući je da je Bogart u trećem braku, kao i da ima reputaciju pijanca nezgodne naravi. I reditelj filma Hauard Hoks protivio se njihovoj vezi, jer se i njemu dopala lepotica svetlih očiju i dubokog glasa.

Snažnu privlačnost ništa nije moglo da osujeti, a vidljiva je i danas u zajedničkim kadrovima koje su tada snimili. Posebno u sekvenci kada ga ona pita: "Umeš li da zviždiš, Stiv? Lako je, samo skupiš usne i duneš!" Ta scena je toliko bila simbolična za njegovu ljubav da je Bogart sahranjen sa zviždaljkom. Godine koje su proveli zajedno, bile su najsrećnije u njegovom životu. Ona se posvetila porodičnom životu, negovala njihovo dvoje dece, što je, kako je govorila, njemu posebno značilo. Jer, njegovi prethodni brakovi, takođe sa glumicama, prema tvrdnji Bekolove, propadali su, jer je on imao očekivanja da se žene odreknu karijere, što se nije dešavalo.

Ta posednja decenija života donela mu je i punu profesionalnu afirmaciju. U Hjustonovom "Blagu Sijera madre" odigrao je, prema mišljenjima mnogih kritičara, ulogu svoja života, dok mu je "Afrička kraljica", koji je snimio sa istim rediteljem, donela prvog Oskara. Verovatno su reči njegove partnerke iz ovog filma i velike prijateljice, Ketrin Hepbern, kojim se od njega oprostila kada je prerano otišao, sa svega 57 godina, najbolje objasnile zašto je ova filmska legenda, baš kao i umetnost kojom se bavio, bila veća od života:

- Hodao je sredinom puta, bez možda, da ili ne. Voleo je da pije, pio je, voleo je da jedri na brodu, jedrio je na brodu. Bio je glumac. Bio je srećan i ponosan što je glumac.