CEO SVET MOŽE DA STANE U JEDNU PREDSTAVU: Besedom Gorana Šušljika otvoreno 69. Sterijino pozorje u Novom Sadu (FOTO)

Ove reči su finalni deo  besede Gorana Šušljika, glumca Jugoslovenskog dramskog pozorišta, kojom je večeras u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, dao znak da se po 69.put zavrti Pozorje,najprestižniji festival u regionu koji će trajati do 3.juna.

Ovaj svečani trenutak  bio je  inspirativna prilika da se besednik, dvostruki laureat Sterijine nagrade za ulogu Skapina u predstavi „Lukrecija iliti Ždero” Pozorišta na Terazijama (1995)  i za rolu Raše u predstavi „Hadersfild” JDP-a ( 2005) podseti na epizodu iz svojih početničkih dana „pre mnogo godina,dvesta ili trista metara odavde, kada sam došao u neku vrstu učionice u kojoj je mala scena.“   

- Čujem da treba da se popnem na tu pozornicu.Hodam.Od stola,podno scene iz polumraka stiže pitanje :“Zašto ste tako sporo hodali,tako se sporo penjali?“ Došao sam na prijemni kod Šerbedžije.Nije bio u sali. Glas koji mi je postavljao pitanja,posle se ispostavilo,bio je Bora Drašković – evocirao je ovu epizodu Šušljik.

Šest ili sedam godina docnije,upravo na pozornici SNP-a uručena mu je Sterijina nagrada za ulogu u predstavi Jagoša Markovića „Lukrecija iliti Ždero“,a njegov hod zapeo za oko  ovoga puta  predsedniku žirija Ljubi Tadiću.Uz grohotan smeh zadirkivao  je Šušljika da je u predstavi mnogo igrao, urlao i lomio se ali da je zbog hoda kojim je prilazio čamcu,dobio nagradu.Ljubine reči čuo je i Bogdan Diklić,te je godinama potom, Šušljika  ubeđivao da je „Steriju“ nije dobio za glumu  nego za - scenski pokret.

Šušljikovu  besedu,s malo hoda i mnogo zanimljivih detalja,Sterijanska publika nagradila je  večeras zasluženim aplauzom,a zatim je na scenu stupio ansambl Novosadskog pozorišta (Ujvideki szinhaz“)sa predstavom „Bilo jednom u Novom Sadu“ Andraša Urbana, prvim od sedam ostvarenja u okviru takmičarskog programa Pozorja po izboru selektorke Ane Tasić.

Reditelj Urban, rođenjem Senćanin, prepoznatljiv po provokativnim i angažovanim predstavama,napravio je komad o ansamblu Novosadskog pozorišta koja govori kako tetar tokom godina utiče na nas,komunicira sa publikom i opstaje u ovim društveno-političkim okolnostima. To je,kako kaže,vesela priča iza koje stoji ogroman rad.

Na Sterijino priznanje pretendovaće i adaptacija drame „ „Sirota Mileva iz Bosne u našoj civilizaciji 1878“ Albine Podgradske.Reč je o tekstu iz druge polovine devetnaestog veka ,koju je prvi put  na scenu Narodnog pozorišta u Subotici postavila rediteljka Anđelka Nikolić.

U takmičarskoj selekciji je i prvo „čitanje“ bajkovite i arhetipske drame „Brod za lutke“ Milene Marković u rediteljskom viđenju Kokana Mladenovića (NP Bitolj). Kandidat za „Steriju“ je i nova dramatizacija čuvenog Selenićevog romana „Očevi i oci“ Kate Đarmati (NP Beograd) u istraživačkoj postdramskoj formi reditelja Veljka Mićunovića.

Specifičnost ovogodišnjeg takmičarskog programa ogleda se u tome što sve tri praizvedbe savremenih originalnih dramskih tekstova - Milana Ramšaka Markovića,Tanje Šljivar i Vide Davidović – dolaze iz pozorišta izvan Srbije.Preciznije, iz Kranja i Ptuja („ Kišni dan u Gurliču“ reditelja Sebastijana Horvata), Varaždina („Režim iseljenja“ reditelja Bojana Đorđeva HNK),i Banjaluke („Mali ratovi i kabine Zare" Ivice Buljana – NP Banjaluka ).

O najboljim predstavama,režiji i glumačkim kreacijama odlučivaće žiri u sastavu : Dejan Sredojević (predsednik), Marta Bereš, Irena Popović Dragović, Dušan Ljuština i Janko Ljumović.Publika će i ove godine dodeljivati predstavama svoje ocene.

U ponedeljak (20.00) pred publiku će izaći ansambl predstave  („Mali ratovi i kabine Zare“po tekstu Vide Davidović, u režiji  Ivice Buljana ( NP Banjaluka).Davidovićeva,rođena u Istočnom Sarajevu, ovaj „kopernikanski obrt  u glavi jedne devojke između 22.i 26.godine“, napisala je upravo kada je bila dvadesetdvogodišnjakinja.