DRUŠTVO SPEKTAKLA NE BAVI SE ČOVEKOM: U Beogradskom dramskom premijerno izvođenje predstave "Čovek slon", u režiji Kokana Mladenovića

Novi naslov teatra na Crvenom krstu bavi se istraživanjem različitih pozicija društvene drugosti, odbačenosti, marginalizovanosti i osude pojedinaca. Polazište za predstavu su dokumentarni podaci i spisi o slučaju Džona Merika poznatog kao Čovek slon.

Kako se navodi, ovaj medicinski fenomen samo je okidač "zdravog" društva za bavljenje temom diskriminacije različitih medicinskih stanja. Predstava preispituje kako nečiji izgled, poreklo, hormonalni status, bolest utiču na poziciju koju ta osoba zauzima u društvu i na koji način društvo zlostavlja one koji se razlikuju od normirane većine.

Inače, novi naslov BDP ne zasniva se samo na autorskom dramskom tekstu Kokanova, nego i na istraživačkom procesu koje je sa glumcima sproveo reditelj Kokan Mladenović. U njegovoj predstavi fokus nije na fizičkom deformitetu glavnog lika već na tome kako društvo spektakla tretira one koji su drugačiji:

- Kada mi je Kokan predložio da igram, dao je zanimljivu eksplikaciju zašto ima smisla tu priču raditi sada. Govorio je o društvu spektakla, o izlaženju pred ljude, senzacionalizmu, pogotovo danas kada nas mediji pune onim što je šokantno, skandalozno - objašnjava Ozren Grabarić. - Na površini su stvari koje privlače našu pažnju, a ne vidimo suštinu: ne zapitamo se šta je taj čovek ispod svog fizičkog, medicinskog stanja, ko je on u stvari, kakva dobrota leži u njemu, kakve spoznaje, kakav pogled na svet...

Dimitrije Kokanov ističe da je ova predstava, na neki način, odgovor na čuvene eseje Suzan Sontag o bolesti kao metafori u savremenom društvu, dok reditelj Mladenović objašnjava zašto ne voli da radi na gotovim materijalima i tekstovima:

- Više me zanimaju teme. Doktor Frederik Trevis napisao je studiju slučaja "čovek slon". Bio je to osnovni materijal po kojem je Linč snimio film, a mi smo dobili uzbudljiv i inspirativan tekst Kokanova koji to stavlja u kontekst ovog vremena. Ima mnogo aktivizma, detektuju se raznoliki problemi našeg doba i njihove prezentacije u pozorišnom poslu. Opredelili smo se da, od svega ponuđenog, naša centralna tema bude da deformiteti jednog čoveka postanu priča o deformitetima jednog društva. Baveći se Merikom, vidimo da je društvo strašnije i nakaznije od onoga kako ljudi njega doživljavaju.