PISAC STIVEN ERIKSON U NIŠU I BEOGRADU: Epska fantastika je u korenu svih priča

Prvi tom romana "Zvon pasa", pripovest iz "Malaške knjige Palih", novo poglavlje u tom monumentalnom serijalu koji je Eriksona proslavio širom sveta.

Posle druženja sa pasioniranim ljubiteljima fantastike u Nišu, Erikson je juče sa čitaocima razgovarao i u knjižari "Delfi" u beogradskom SKC, a potom je, posle mnogih godina, odigrao i jednu od svojih nekada omiljenih igara "Lagumi i zmajevi" - zbog čega je, kako nam je poverio, osećao veliko uzbuđenje i malu bojazan.

Pisac iz Kanade veli da je svoj svet i epsku pripovest, koja se razrasla u bezmalo dva tuceta uzbudljivih romana, počeo da stvara veoma davno, još ranih osamdesetih. Kao neko ko o sebi navodi da je, osim studija arheologije i antropologije, završio i kurs kreativnog pisanja u Književnoj radionici Ajove, Erikson smatra da se pisanje uči, u onoj meri u kojoj ono predstavlja zanat. Samu priču vam, ipak, neće dati nijedna radionica.

- Arheologija je moja velika ljubav, ona čoveku koji ume da vidi daje osećaj za dubinu vremena. Kada posmatram neki krajolik, posebno u Evropi, vidim i slojeve koje su ljudske ruke oblikovale stotinama hiljada godina. Nismo ni svesni koliko su davnašnji događaji oblikovali naš današnji život. Kada neko stvara fantastične svetove, mora da ima osećaj za to, protok i značenje vremena, ljudske istorije.

Sama fantastika, smatra Erikson, je - ukoliko književnost i njenu istoriju vidimo kao drvo, u samom njegovom korenu, sazdanom od mitova i legendi utkanih u prve priče poput "Gilgameša", Veda ili "Ilijade", dok grane sve vreme posežu ka univerzalnom, suštinskom u ljudskom biću, ka biti ljudskog postojanja.

- Predivno je kod epske fantastike što ona nadilazi vreme, čiji je protok za nju irelevantan - kaže Erikson o žanru koji ga je proslavio.

Žanru, koji kao čitalac, baš kao i igranje "Laguma i zmajeva" (koje je takođe vrlo nalik romanu), u potpunosti izbegava - da ne bi uticalo na ono što sam piše. Stiven čita publicistiku, dela u širokom rasponu tema od antropolije do kvantne fizike, naučnu fantastiku... Najvećim živim kanadskim piscem smatra Margaret Atvud - i juče se veoma obradovao saznavši da i njena dela na srpskom čitamo u izdanju "Lagune".

Ćele kula

NAGRADA niškog Festivala fantastike "ZmajKon", koju su prošle godine poneli Piter V- Bret i Adrijan Čajkovski, pripala je ove godine strip autoru Igoru Kordeju i Eriksonu - koji se u Kanadu vraća sa statuom "Minas Edel", dizajniranom kao stilizovana Ćele kula. Presrećan je zbog učešća na konvenciji koja mu pruža mogućnost neposrednog susreta sa čitaocima, a Nišlije su ga oduševile mnoštvom promišljenih pitanja i komentara.