LOŠE BIH SE OSEĆAO DA ME NEDOSTOJNI BRANE: Nenad Jezdić o "gromoglasnom" ćutanju kolega povodom zabrane njegove predstave na Kim
U KOMENTARU pod naslovom "Milutin" u jučerašnjim "Novostima" konstatovali smo da se niko iz pozorišne branše (osim Sekretarijata za kulturu, UDUS-a i glumca Milana Marića) nije oglasio u znak protesta što je ekipi predstave "Knjiga o Milutinu" i Nenadu Jezdiću zabranjen ulazak na KiM,a samim tim i mogućnost da odigra ovu monodramu u Kosovskoj Mitrovici i Leposaviću.
foto V.Danilov
Ovo ćutanje je utoliko "glasnije" i nedostojnije, kada se zna da mnoga, u javnosti poznata imena, žure da se izjasne po najrazličitijim pitanjima i pre nego što sačekaju da čuju sve činjenice. Tako, sve češće, iznose svoja mišljenja na portalima i društvenim mrežama s neprikosnovenom uverenošću da je neko od kolega kriv ili prav, čak i kada se dokaže suprotno. Solidarnost i jasan stav relativne su kategorije u ovom svetu, u kome, ne retko, ima više licemerja nego u mnogim drugim sferama društvenog života. Oko zabrane izvođenja jedne naše predstave među pozorišnim poslenicima ne bi trebalo da bude ništa sporno, ali samo na prvi pogled. Na drugi, setimo se da se sramno "odćutalo" i kada je samo postojanje srpskog pozorišta u Gračanici okarakterisano na KiM kao istrumentalizovano oružje Vlade Republike Srbije u "novoj kolonizaciji Kosova"...
A šta o svemu ovom misli Nenad Jezdić?
- Od malena sam, misleći i čineći po svojoj slobodi, zapadao u takve situacije da razni požele da me brane, ili suprotno. Loše sam se osećao kada bi me u zaštitu uzimao neko ko nije dostojan da me brani ili neko čija mi pomoć ili mišljenje nisu potrebni - kaže za naš list Nenad Jezdić. - Da ne bude zabune, jedan i jedini kolega koji me je javno branio je dobar čovek i dobar glumac. Hvala mu! Ne sumnjam u njegovo poštenje i naklonjenost. Smatram da je apsolutno normalno da iz centralne Srbije nesmetano putujem u južnu srpsku pokrajinu i tamo izvedem svoju monodramu. Ništa pogrešno ili ružno nisam uradio.