RETKI SREĆNICI ISKUSE BOGA: Izašao je iz štampe i završni deo Foseovog magnum opusa "Septologije"
IZLASKOM šestog i sedmog dela "Septologije", pod naslovom "Novo ime", zaokružen je magnum opus aktuelnog nobelovca Juna Fosea. Knjigu koja govori o usamljenosti, smrti, veri, ljubavi, pomirenju sa sobom, bolom i odlaskom, ali i o alkoholizmu i relativnosti vremena, sam autor smatra krunom dosadašnjeg rada.
Foto Instagram Treći trg
On opisuje sedam dana pred Božić ostarelog slikara Aslea i u "Novom imenu" data su poslednja dva dana. Mnogi su u "Septologiji" (izdavači "Treći trg" i "Srebrno drvo") prepoznali upravo Fosea: i sam je imao problema sa alkoholom, kao Asle, izgleda isto kao njegov junak, sa sedim repom, samo što je Asle slikar, a Fose pisac, i takođe se okrenuo veri.
- Čak i da "Septologija" uopšte nije autobiografska, u njoj ima misli i osobina koje podsećaju na mene, to kako (glavni lik) izgleda sa svojom sedom kosom. Odlučio sam da je učinim autofikcijskom tako što ću da udesim da glavni lik liči na mene, da se poigravam sa žanrom, a da onda pišem na svoj način, kao fikciju. Ali ima tu misli, posebno u onim više esejističkim delovima, koje su bliske mom načinu razmišljanja. Na primer, ta ideja da je Bog toliko blizu da ga ne možete doživeti i toliko daleko da ne možete da razmišljate o njemu. Ali retki srećnici ipak iskuse nešto što bi moglo da se nazove Bogom - rekao je Fose novinarki Merv Emre, za "Njujorker". V.C.S.
Dejan Matić, urednik Trećeg trga i ovog izdanja, podseća da je "Septologiju" izvanredno preveo Radoš Kosović.
- Ona donosi našim čitaocima jedinstven i uznemirujući portret umetnika u starosti - primećuje Matić.
TEŠKA DUŠA
OBJAVLjIVANjE "Septologije" realizovano je u okviru programa REX, uz učešće prvih čitateljki, koje su se sa delom srele na radionicama pre nego što je objavljeno.
Jedna od njih, Lidija Nikolić, kaže:
- Postoji ta norveška reč "tunsgin". Teška duša. Svojim hipnotišućim ritmom, Fose nam i u trećem tomu "Septologije" nanovo pokazuje kako teška duša može sijati najsjajnijom svetlošću.
Radoš Kosović dodaje da je sam Fose svoj stil nazvao mističkim realizmom:
- Insistiranje na tami umesto na svetlu, na tišini umesto na glasu, na paradoksu, umesto na smislu, jako je važno, jer ako nemamo to u vidu, onda ćemo pogrešno razumeti bilo koje Foseovo delo, a posebno "Septologiju". Ta paradoksalnost i mistika vide se i u tome što nam je teško da zauzmemo jednu poziciju. Čim kažemo "ovo je", odmah nam se ukaže i njegova suprotnost. Ovo je knjiga u kojoj su i jedna pozicija i njena suprotnost tačne u isto vreme na mnogo načina. To se najbolje vidi ako pokušamo da odgovorimo na pitanje koliko u romanu ima likova. Imamo dva Aslea, koji su veoma slični, a istovremeno i različiti. Osim njih ima još nekoliko likova koji se granaju iz istog korena ili jezgra. Čini se da imamo više verzija istog života, više mogućih sudbina - tvrdi Kosović. V.C.S.
I treći deo "Septologije", kao i prethodna dva, karakteriše preklapanje vremenskih perspektiva, repeticija, sećanje na bolne gubitke i traume iz prošlosti, "tama koja svetli", puno umetnosti. Ujedno, u nju se slivaju i sve prethodne Foseove knjige, kako romani, tako i drame.