DOMAĆI PISAC MORA IMATI SVOJE MESTO NA SCENI: Aleksandra Delić, direktor Šabačkog pozorišta

- Poslednji put u našem pozorištu postavljen je 2006. Kovačevićev "Sabirni centar" u režiji Kokana Mladenovića. Desetak godina kasnije imali smo reviju njegovih komada povodom 175 godina pozorišnog života u Šapcu. Tim povodom, održan je i simpozijum teatrologa posvećen Kovačevićevom delu - objašnjava Aleksandra Delić. - Inače, pamtim da je na našoj sceni svojevremeno izveden i sjajan "Profesionalac" sa gostujućim glumcem Mišom Janketićem, kao i "Urnebesna tragedija". Za Šapčane je Kovačević posebno značajan kao savremeni klasik i verujem da bi neki njegov komad uvek trebalo imati na repertoaru kao, uostalom, i Steriju ili Nušića.

Za ovo kratko vreme, ističe Delićeva, uočila je da publika pokazuje posebno interesovanje za domaće pisce, pa tako "Gospođa ministarka" (u režiji Olje Đorđević) po pravilu puni dvoranu, a sa tom predstavom ići će i na festival "Joakim Vujić" u Užice. Grad Šabac i sam je, nedavno, bio domaćin jednog festivala, 8. Pozorišnog proleća.

- Ako sudimo po raspoloženju i odzivu publike, uspeo je u potpunosti. Ljudi su gladni dobrih predstava, kako beogradskih, tako i onih iz unutrašnjosti. Uostalom, festival i jeste presek pozorišnih dešavanja u Srbiji tokom cele jedne kalendarske godine.

U samom Šabačkom pozorištu, podseća naša sagovornica, trenutno je smena generacija. Četvoro glumaca (od ukupno petnaest u ansamblu) u naredne dve godine odlazi u penziju:

- Trebalo bi ih zameniti mladim ljudima, jer je trenutno životni prosek u ansamblu 51 godina! To je, zaista, ograničavajući faktor, nemamo glumca mlađeg od trideset godina. Moramo razmišljati i o tehnici, budući da u ovom trenutku ne raspolažemo dovoljnim brojem ljudi koji mogu da "opsluže" ansambl. Čujem kako se već u šali govori da u tehnici imamo "dva i po" muškarca. Možda zvuči nevažno, ali dva dana po mom dolasku na mesto direktora, domar je otišao u penziju. A svako u teatru zna da se oko domara sve vrti, na neki način je i domaćin kuće. Tačnije, ove ogromne zgrade od 2.400 kvadrata, sa dva ulaza, na dve ulice u centru grada. U penziju su otišli i vozač i čistačica, krojačica se sprema, najavljuje odlazak i inspicijentkinja. To je suviše ljudi u jednom malom kolektivu, koje treba zameniti mlađim kadrom.

Zanimljivo je da je prvi potez nove direktorke bio da se pozorište - očisti. Pošto su članovi tehnike izrazili bojazan da neće moći da prime dekor festivalskih predstava, četvoro zaposlenih zasukalo je rukave i danima iznosilo smeće!

- U velikom čišćenju izbacili smo petnaestak kontejnera rashodovane tehnike, rekvizite, kostima, dekora. U finišu su nam pomogli i radnici komunalnog preduzeća. Ne znam, uopšte, kako su to izdržali, budući da su sav teret izneli preko sopstvenih ruku.

Ideja Aleksandre Delić je da se oživi Galerija "Vladislav Lalicki", koja nosi ime poznatog šabačkog scenografa, kostimografa i slikara. U tom prostoru bi se, kako kaže, bar dva puta godišnje mogle organizovati izložbe u saradnji sa gradskim ustanovama kulture i Muzejom pozorišne umetnosti Srbije. Između ostalih, odali bi počast i nekim drugim zavičajnim stvaraocima kao što su pisac Janko Veselinović i glumac Ljubiša Jovanović.

- O Ljubiši se dugo nije govorilo, vreme je da ga se ponovo setimo. Veliki umetnik, čije ime je svojevremeno nosio naš teatar, pa i pozorišne svečanosti u našem gradu... Namera nam je da organizujemo i reviju dečjih predstava. Dužni smo to našim sugrađanima, mladim roditeljima, koji dolaze na izvođenja predstava za najmlađe - koliko god puta da se nađu na našem repertoaru.