DOBA KADA SMO IŠLI U KORAK SA SVETOM: Vek nadrealizma u galeriji "Rima"
SVETSKOM jubileju, obeležavanju jednog veka od kada je Andre Breton objavio Manifest nadrealizma, čime je u Parizu zvanično osnovan jedan od najuticajnijih umetničih pravaca 20. veka, na jedinstven način priključila se i Galerija "Rima" u Beogradu.
Foto Dokumentacija galerije "Rima"
U njihovom prostoru u Pariskoj ulici, na izložbi u čast stogodišnjice čuvenog avangardnog pokreta, premijerno je našoj publici predstavljeno i Bretonovo pismo Marku Ristiću i redakciji časopisa "Nadrealizam danas i ovde", koje je sa odgovorima na "Anketu o želji", bilo upućeno 1932. godine. Foto Dokumentacija galerije "Rima"
Ova postavka podseća i da se u Srbiji, odnosno Kraljevini Jugoslaviji, nadrealizam paralelno i ravnopravno razvijao sa onim u Francuskoj i u Evropi. Nosioci tih naprednih ideja bili su tada mladi intelektualci koji su posle Prvog svetskog rata studirali u Parizu, a potom osnovali nadrealističku grupu - Marko Ristić, Milan Dedinac, Mladen Dimitrijević, Dušan Matić, Stevan Vane Živadinović-Bor, Konstantin Koča Popović, Petar Popović, Radojica Živanović-Noe, Branko Milovanović, Aleksandar Vučo, Đorđe Kostić, Đorđe Jovanović i Oskar Davičo.
Želje izvor saznanja
ŽELjA je jedan od centralnih pojmova nadrealizma, usvojen iz Frojdove psihoanalize, a opšti rečnik nadrealizma definiše je kao "duboku, nesavladivu i obično spontanu težnju koja podstiče svako ljudsko biće da na ovaj ili onaj način prisvaja svako drugo biće, neku "stvar" ili neko "mesto", težnju čije je ishodište i vrhunac u seksualnosti", podseća kustoskinja Sofija Milenković, dodajući da je Breton u svom pismu odgovorio na svih sedam pitanja o želji:
- Poslednjim odgovorom Breton najveći značaj pridaje željama dece, koje roditelji i vaspitači ne smeju sputavati i ispod kojih se krije stvarni život. Detinjstvo se hrani radoznalošću i onim fantazijama koje su izvor "pravog" saznanja za nadrealiste, a koje oni naknadno, prevashodno kroz poeziju i različite vidove umetnosti, pokušavaju da ožive.
Svedočanstvo o zajedničkom angažovanju srpskih i francuskih nadrealista, ali i potvrda njihove ravnopravne pozicije unutar samog pokreta, upravo je pismo sa sedam Bretonovih odgovora na "Anketu o želji", objavljeno u trećem i poslednjem broju glasila srpskih nadrealista, zajedno sa odgovorima Renea Krevela, Pola Elijara i Salvadora Dalija, poslatim specijalno za to izdanje štampano junu 1932. Ovom, kao i ostalim Betonovim pismima, ali i drugim vrednim dokumentima iz zaostavštine Marka Ristića, posle njegove smrti, gubi se svaki trag.
- Oktobra prošle godine, pismo se pojavilo u Parizu na aukciji Mille nuits de reves VI, zajedno sa drugim kuriozitetima iz kolekcije Ženevjeve i Žan-Pola Kana - kaže, za "Novosti", Aleksandar Milojević, osnivač i vlasnik galerije "Rima", koji je ovaj vredan dokument kupio i vratio u zemlju. - Ono je važno zbog doprinosa sagledavanju značaja beogradskog pokreta, koji je bio jedan od najvažnijih izvan Francuske, u jednom periodu, a pominje se i u katalogu rezone Andre Breton.
Značajni prevodi
INDIVIDUALNA prepiska između Ristića i Bretona, otpočela je godinu dana pre pojave Manifesta nadrealizma i nastavila se razmenom knjiga, plakata, rukopisa, fotografija i drugog materijala, napominje Milenkovićeva:
- Ristić je u više navrata prevodio odlomke iz Bretonovih tekstova, njegovu poeziju i fragmente iz knjiga. Pored odgovora na "Anketu o želji", za treći broj časopisa "Nadrealizam danas i ovde" preveo je odlomak iz neobjavljene knjige "Spojeni sudovi", Dalijev nadrealistički roman "Živeo Nadrealizam!", pesme Pola Elijara, Renea Šara, Krevelov tekst "Porodica", kao i jedan Aragonov programski članak. Veći prevodilački poduhvat bila je knjiga Andrea Žida "Podrumi Vatikana", koju je Ristić tridesetih godina preveo za izdavačku kuću "Narodna prosveta".
Prema Milojevićevim rečima, i pre večerašnje premijere, domaća stručna javnost pokazala je veliko interesovanje za ovo pismo. Pored njega, među eksponatima na izložbi će se naći i publikacije koje su izlazile pod oznakom "Nadrealistička izdanja", a prema rečima kustoskinje "Rime", Sofije Milenković, predstavljaju jedinstvenu izdavačku delatnost beogradskih nadrealista. Objavljivali su knjige, prospekte, pamflete i reklamni materijali.
- Osim toga, biće prikazani časopisi iz prednadrealističke faze koja počinje 1922. i traje sve do konačnog osnivanja grupe i otpočinjanja kolektivnog delovanja trinaestorice nadrealista - dodaje Milenkovićeva. - To su časopisi "Putevi", "Putevi - Nova serija" i "Svedočanstva". Takođe, biće izložen i treći broj časopisa "Nadrealizam danas i ovde", u kojem je objavljen Bretonov odgovor na "Anketu o želji", kao i drugi broj u kojem su postavljena pitanja na pomenutu anketu. Tu je i crtež "Ivicom sna", Dušana Matića... Foto Dokumentacija galerije "Rima"
Kako naglašava ova istoričarka umetnosti, u tekstu koji prati postavku, nadrealistički pokret je imao internacionalni karakter - razvijao se u Belgiji, Španiji, Čehoslovačkoj, Engleskoj, Švajcarskoj, Portugaliji, Nemačkoj, kao i na drugim kontinentima, a od samog početka prisutan je i u Srbiji:
- Većina pokreta izvan Francuske bila je aktivna tek od 1930, dok su se francuski i srpski nadrealizam razvijali sinhronizovano punu deceniju između 1922. i 1932.
Posle uvođenja šestojanuarske diktature u Jugoslaviji, obračuni sa levičarskim pokretima i partijama, i hapšenja Kostića, Popovića, Jovanovića i Daviča, pod optužbama za komunističko delovanje, beogradska nadrealistička grupa 1932. je prestala da postoji, čime je okončana i kolektivna saradnja francuskog i srpskog nadrealizma.