SPREMAM SE ZA DEBELU PENZIJU: Branko Kockica o Pozorištu "Puž" , rođendanu i premijeri "Uspavane lepotice"

Ovako počinje predstava "Uspavana lepotica" u Pozorištu "Puž", kojom je dečji teatar nedavno obeležio 47. rođendan. A na sceni - "klasična muzika, klasičan balet, klasičan kostim, u Brankovoj klasičnoj obradi klasične bajke". Sinonim za "Puž" od samog nastanka je popularni Branko Milićević Kockica, kako onda poverovati u njegovu "pretnju" da će za dve-tri godine napustiti "Puževu" kuću koju je decenijama predano gradio sa suprugom, rediteljkom Slobodankom Cacom Aleksić? I kako, posle gotovo pola veka, gleda na svoj mali teatar?

- Nije završena glavna stvar: "Puž" još uvek nema svoju trajnu kućicu. Zgrada u kojoj se nalazimo je u "procesu", i dalje traje suđenje između Grada i Veća sindikata. Još se ne zna čija je zgrada.

Na pitanje koji je bio najplodniji period u radu omiljenog dečjeg pozorišta, Branko "iz topa" odgovara:

- Uvek je bio neki napredak. Kad stigne trajno rešenje, biće vrh. Približavamo se cilju da naše pozorište traje zauvek. Nadam se da će do jubileja biti zamenjeno i mojih dvadesetak uloga. U nekoliko predstava već sam to uradio, namera mi je da za nekoliko godina prestanem da igram. Idem u debelu penziju! Imam 78 godina i već mi je teško. U predstavama za decu uvek moraš da trčiš, pevaš, skačeš. Zaduvam se, naporno mi je.

Na repertoaru "Puža" je pedesetak naslova, a s vremena na vreme vraćaju i stare predstave. Branko je napisao 46 tekstova, od kojih se povremeno izvodi - četrdeset. Preostale su urađene prigodno, povodom nekih rođendana i Novih godina, ali i jedna koju ne vraćaju u repertoar.

- Odustali smo od "Mece i dece". Publika neće da je gleda jer klinci plaču! Teško im je što lovac ubija medveda. Mada meca na kraju ozdravi, neutešni su tokom te tužne scene...

Premijera komada bila je 1994, a "Meca i deca" su Branku doneli i prvu nagradu za tekst. Bilo je to na Jugoslovenskom pozorišnom festivalu za decu u Kotoru.

- O priznanju je odlučivao "ozbiljan" žiri u kome su bili Dejan Mijač i Milena Dravić. Kasnije sam na istom festivalu još šest puta dobio nagradu za najbolji tekst. Pisao sam i pre toga, moji premijerni radovi bili su "Brankov urnebes" i "Gusarijada". Sećam se da smo 1977. godine u Zemunu u dva dana imali po pet izvođenja... Više ne pišem. Mrzi me. Imam dosta tekstova, ne treba mi više. Odustao sam pre pet godina, nemam ideja. Posle toliko napisanih, nemam više ni želju.

Inače,  "Uspavana lepotica" urađena je po "partiturama" nekadašnje režije Cace Aleksić. Pre ove nove premijere isti naslov se na repertoaru našao dva puta. U prvoj podeli, u glavnim ulogama princa i princeze, bili su Konstantin Kostjukov i Duška Dragičević, dok je Petar Kralj igrao - kralja.

- Ja sad igram Perinu ulogu, dok princa i princezu igraju mladi igrači. Zanimljivo je i da je ovo naša jedina predstava u kojoj se čuje klasična muzika. Vivaldi, Dvoržak, Čajkovski, Mocart, Sen-Sans. Odabrao sam poznate arije u kojima deca uživaju. Uz tonove Mocartove "Male noćne muzike" peva se cela naša azbuka. Predstavu završavamo "Vinskom pesmom" i horom "Puževi pužići": na sceni je dvanaest pevača, malih šumskih vilenjaka koji pomažu da se probudi princeza.

U horu koji postoji tri decenije je pedeset članova, a u svakoj predstave nastupi drugih dvanaest mališana.

- Imamo još nešto što je vrh! Devojka koja je sa svojih šest godina bila u horu prve postave kao mali vilenjak, sada je školovana glumica Katarina Jovanović. Caca ju je spremala za prijemni. Upravo je ona uradila realizaciju po Cacinoj režiji. Vežbala je hor, glumce, uređivala dekor i kostime. Cacino dete... Trenutno igra i u nekoliko predstava u "Pužu". Cacine predstave, inače, stalno se smenjuju na repertoaru, godišnje možemo da "renoviramo" najviše četiri naslova. A ja bih želeo bar dvadeset.

Koreograf "Uspavane lepotice" je Jelena Arsić, scenograf Aleksandar Veljanović, kostimograf Snežana Šimić. Uz Branka Kockicu, igraju Isidora Minić, Miloš Lalović, Nikola Radenković i Ana Radošević.