U KONACIMA BIBLIOTEKA I LEGAT BELOG: U dva reprezentativna objekta u Markovićevom Lajkovcu, useljena ustanova kulture
JEDAN od najznačajnijih srpskih savremenih književnika Radovan Beli Marković bio bi, nesumnjivo, ponosan na zdanje u kojem se od pre par dana nalazi lajkovačka Biblioteka, koja nosi njegovo ime.
Foto Pristup
Ova ustanova smeštena je, naime, u dve zgrade - replike konaka Brene Mihailović i Radića, koji su proglašeni za spomenike kulture, specifične arhitekture ruralnog područja iz 19. veka.
U konaku Brene Mihailović nalazi se više od 42.000 knjiga, sa odeljenjima za odrasle i decu. Zavičajno odeljenje, legat Radovana Belog Markovića i njegove supruge Emilije, te spomen-soba posvećena ovom piscu, smešteni su u nešto manjem Radića konaku. Ispred objekata je velika letnja pozornica, koja će da postane centar kulturnih dešavanja u Lajkovcu. Biblioteka "Radovan Beli Marković" trenutno ima oko 1.300 članova, a o knjižnom fondu brine 10 stalno zaposlenih.
- Baš u vreme značajnog jubileja, stogodišnjice varoši Lajkovac, naša Biblioteka ulazi sa novim, velikim, obavezujućim imenom Radovana Belog Markovića, opremljenim prostorom, Zavičajnim odeljenjem i spomen-sobom punom lepih sećanja na ovog srpskog književnika - rekla je direktorka Biblioteke "Radovan Beli Marković" Snežana Škorić. - Prva knjižnica sa čitaonicom u Lajkovcu otvorena je 1954. godine, a radila je u okviru Narodnog univerziteta. Književnik Radovan Beli Marković je 1994. godine imenovan za upravnika lajkovačke biblioteke, koja je tada bila u sastavu Kulturnog centra "Hadži Ruvim".
Na Radovana Belog Markovića u spomen-sobi podsećaju njegovi lični predmeti - štap i šešir, upaljač, beleške, pisaća mašina, te brojne, najznačajnije književne nagrade koje je za svoje stvaralaštvo dobio. Beli Marković i njegova supruga Emilija nisu imali potomstvo, svojevremeno su lajkovačkoj Biblioteci za budući legat poklonili 708 knjiga sa posvetom autora, 743 naslova bez posvete, te oko 650 serijskih publikacija, 14 umetničkih slika, dve skulpture u drvetu, replike predmeta iz Lepenskog vira, rukopise, novinske napise o njegovom stvaralaštvu.
- Moja supruga Emilija i ja osetili smo da je vreme da sve knjige koje smo dobijali od pisaca i naših prijatelja i one koje smo kupovali smestimo među naslove u lajkovačkoj biblioteci, jer mislimo da im je tu pravo mesto - rekao je prilikom potpisivanja Povelje o legatu književnik Radovan Beli Marković.
Opravdanje pred Bogom
PONOSNI smo što u konacima otvaramo Biblioteku, Zavičajno odeljenja, a ponad svega spomen-sobu Radovana Belog Markovića, čije će ime dostojno i na mnogaja ljeta nositi ova ustanova - poručio je master književnosti Daren Milivojević. - Time su se Lajkovčani pred Bogom opravdali za Radovanovo raspinjanje, kada su ga u vihoru promena, smenili sa mesta upravnika Biblioteke. Duga je, inače, istorija knjige i bibliotekarstva u Lajkovcu i okolini, još od Hadži Ruvima...
Preminuo je 19. januara 2022. godine svom stanu u Lajkovcu, poznatoj železničkoj varošici u kojoj je živeo i stvarao. Sahranjen je na groblju u Lajkovcu, a pored njega počiva supruga Emilija. Beli Marković dobitnik je bezmalo svih najznačajnijih književnih nagrada i priznanja. Nekoliko meseci pred smrt postao je prvi laureat tek uspostavljene povelje Počasnog građanina Lajkovca. Prethodno, u jedinstvenom ambijentu na starom železničkom mostu bivše uzane pruge na reci Kolubari u njegovim rodnim Ćelijama, kod Lajkovca, bila je organizovana promocija poslednjeg romana "Stojna vetrenjača" u izdanju Srpske književne zadruge.
- Kao begunac iz očajne čete koja zauzmima poslednji položaj, s desnom u levoj ruci, pun rana i ožiljaka iz bitaka za sopstvenu dušu, opet stojim nasred Belobrodske, dvaput rušene ćuprije - rekao je tada na promociji "Stojne vetrenjače" književnik Radovan Beli Marković. - Stojim, kao nekoć što sam stajao, osim što mlad više nisam, već strošen od vijanja po Nepočin polju i skrivanja od onih koji kupe književnu veresiju, za šta je odavno zalegla i ortačka kobila, bangava i netimarena, pa pehotno moram preko vode - do svog groba, za koji ne znam da l` će se kopati tamo ili ovamo, kao što još nisam uvardao: da li sam u životu doista mrtvovao, ili sam, u mrtvarluku tobož živeo...