GODINU DANA NA SAMO JEDNOM TOČKU: Norveška književna zvezda Erlend Lu o svojim pregovorima sa stvarnošću i vožnji unicikla

Reč je o svojevrsnom esejističkom jednogodišnjem dnevniku u vreme kada je Lu, tokom pandemije korone, učio i naučio da vozi - unicikl! Za tih prvih godinu dana na jednom točku prešao je neverovatnih 3.250 kilometara, što daleko prevazilazi dužinu njegove rodne Norveške.

Najčešće putanje bile su mu uz neko od obližnjih jezera, kao i šumske i planinske staze, a naročit trud ulagao je da savlada uzbrdice i čvornovate bogaze, pune korenja i kamenja. Kad je naučio da se održava na jednotočkašu, vozio je i po Oslu, išao uniciklom na posao i skakutao na pedalama u mestu dok se ne upali zeleno svetlo na semaforu, da ne bi morao da silazi na asfalt. Vozio je i po snegu i ledu.

Njegova ushićenost i entuzijazam bili su toliko zarazni da ih je preneo na najbliže, pa su ovu veštinu počela da uče i njegova tri sina, kao i brat sa svojom decom.

Lu je prethodno dugo, od detinjstva, vozio bicikl i njime išao na posao i izlete. Kada je savladao vožnju unicikla, konstatovao je da je vožnja bicikla tek običan trening, dok na jednom točku mora da se usredsredi na svaki metar, svaku neravninu i kamen, ne bi li ostao u pokretu. Mozak je neprestano u akciji, baš kao i telo. Samim tim počinje da oseća povezanost i sa svojim telom, sa životom i slobodom. Nemoguće odjednom postaje moguće. Gotovo da leti. Njegov mozak se oslobađa predrasuda, ravnoteža više nije problem, dodatno se luči hormon sreće.

" U dodiru sam sa iskonskim sistemima koji su mi ranije sasvim promicali. Noge i kolena ne staju. Stomak i leđa rade bez prestanka. Glava je budna i oprezna. Kao da puštam telo da radi ono za šta je stvoreno, dok ga ja samo pratim. Izvodim telo u šetnju. Slobodno je da radi ono što najbolje ume, a kao znak zahvalnosti zbog toga što ga ne sputavam, šalje mi pozitivne signale. Takva jutarnja vožnja nije samo vožnja. Ona je susret sa samom građom čoveka," piše Lu.

U međuvremenu je saznao i za brojne dobrobiti koje su imali drugi unicklisti. Npr. jedna žezdesetpetogodišnjakinja je redovno vozila jednotočkaš na Damplasenu posle moždanog udara, da bi joj se sinapse ponovo uskladile.

Lu konstatuje da svet možda neće postati bolji zbog njegove vožnje, ali da on hoće postati srećniji i bolji deo tog sveta.

Inače, osim što je pisac romana i priča, Lu je i scenarista, kao i autor i nekoliko dela za decu. Kod nas su prevedene gotovo sve njegove knjige.