PISCI ODANI SVOJOJ KULTURI: Đorđu Matiću uručeno književno priznanje "Momo Kapor"
O NERAZMRSIVOJ povezanosti svoje biografije i dela, ali i isprepletenosti svog životnog puta i stvaralaštva sa imenom i opusom Mome Kapora, govorio je u Skupštini grada Beograda pisac Đorđe Matić, pesnik i romansijer iz Zagreba, esejista i kritičar koji je, živeći na različitim tačkama sveta, ostajao odan našoj kulturi i jeziku. Sa mnogo emocija, ponavljajući da je bilo dosta slavnijih prethodnika ali da nije bilo laureata srećnijeg od njega, Matić je držao srebrnu plaketu sa motivom Momine školice, koju je zaslužio za roman "Niotkuda s ljubavlju" - u kome je, kako priznaje, na mnogo mesta skrivena posveta Kaporu.
Fondacija Momo Kapor/Anja Zelić
- Čekala me je ova nagrada, i ja nju, tolike godine - rekao je Matić, koji ove godine broji pune četiri decenije otkako je objavio prvi svoj tekst, recenzije rok koncerata.
Kao pisac potekao u svetu rokenrola, Đorđe je naveo trojac velikana upravo iz tog svog sveta i rokenrol kulture, Arsena Dedića, Igora Mandića i Momu, jedinog među njima koga nije upoznao a koji je uvek bivao prisutan u njegovom životu, i literaturi.
Momo je bio tu, uz njega, tokom odrastanja, brojnih putovanja, izbivanja iz zemlje kraćih ili dužih, onih turističkih i onih ne tako voljnih, potaknutih raspadom zemlje u kojoj je odrastao i nestankom onog sigurnog, zaštićenog, ušuškanog doba uz koje je tokom dečaštva i mladićkog doba vezivao Kapora.
- Ipak, neki drugi, tajni sloj Kaporove literature pratio me je i kroz ta druga, nesigurna, teška vremena, koja nisam očekivao - ispričao je Matić, otkrivajući neke svoje omaže Momi, proživljene i(li) zapisane, poput posete čuvenom rimskom kafeu ili čitanja nedelju dana stare "Politike" u belome svetu:
- A u toj su "Politici", nedelju dana staroj i na sirotinjskom papiru štampanoj, bili Momin tekst i crtež. Šest meseci pre toga nisam bio pročitao ni reč na maternjem jeziku, i čitajući njegov tekst pomislio sam "to je moja kultura", osetio pripadništvo. Izrezao sam taj tekst sa njegovom vinjetom i uramio, nemajući u tom trenutku zid na koji bih ga okačio. Ali nosio sam ga godinama, po raznim zemljama, i danas ga čuvam u Poreču.
Momino delo je za Đorđa Matića, koji je godinama živeo na severu Evrope i svoje iskustvo egzila pretočio u literaturu, godinama bilo "mesto na kome se može sakriti", iako je među njima malo stilskih sličnosti.
- Momo je posedovao tu čudesnu lakoću kojoj se ja neizmerno divim, dok ja pišem visoko poetizirano i, mnogi vele, previše intelektualizujem stvari - rekao je laureat, potvrdivši stav žirija da su Kapor i Matić, na prvi pogled nespojivi, na te svoje međusobno toliko različite načine slikali i slikaju potpuno isto osećanje sveta.
Veza
KONSTATUJUĆI da su Matić i Kapor, pre svega, duboko odani svojoj kulturi, članovi žirija (Vule Žurić, Radmila Stanković, Muharem Bazdulj) zaključuju i da je "u nekim srećnijim vremenima, Momo Kapor bio najprepoznatljivija književna veza Beograda i Zagreba, a u vremenima ružnijim, na njegovom tragu je Đorđe Matić, na relaciji Zagreb-Beograd".