NJIHOVU LJUBAV "UBILI" SU ISTORIČARI: U Vršcu premijera predstave "Poslednji trenuci kralja Aleksandra i kraljice Drage"

Autor Radomir Putnik scenarista je i veoma popularne TV serije "Kraj dinastije Obrenović", a večerašnja duodrama zapravo je trebalo da bude njena - poslednja epizoda. Sticajem okolnosti, nikada nije snimljena, ali je u pozorišnoj verziji imala praizvedbu 1996. (takođe, u režiji Save Mrmka i sa Ljiljanom Blagojević i Tihomirom Stanićem kao protagonistima) u Beogradu. Igrana je oko dve stotine puta, na mnogim scenama glavnog grada i Srbije.

Ovog puta u Putnikovom komadu igraju Tamara Toskić i Miloš Đurović, a pisac o njenom sadržaju kaže:

- Tekst nije zasnovan na istorijskoj građi, jer građe nema. To je samo moja spisateljska pretpostavka o čemu su mogli da razgovaraju kralj i kraljica, zatvoreni u garderoberu tih sat vremena, dok su ih dušmani tražili. Žanrovski je psihološka drama o sumiranju sopstvenog života, ogrešenjima, zabludama koje su imali, pogrešnim procenama. Ali, iznad svega stoji njihova velika, uzajamna ljubav. Posle toliko godina, u vremenu kada smo ogrezli u cinizam, ona može da deluje malo nestvarno i patetično. Međutim, proučavajući građu zaključio sam da je bila velika i nesporna.

Zašto je kasnije mnogo štošta, pa i njihova ljubav, dovedena u pitanje, Putnik objašnjava dolaskom na vlast druge dinastije i njenih istorijskih tumača koji su pravdali zločin:

- Naša istoriografija podložna je manipulisanju spretnih ljudi. Jedan od njih bio je Slobodan Jovanović, akademik, veliki istoričar i književnik. Ali i pobornik dinastije Karađorđević. Evo primera: u svojim spisima nikada ne piše kraljica Draga Obrenović nego uvek i samo - Draga Mašin. Ne "priznaje" da se udala, iako ih je u crkvi venčao mitropolit Mihajlo. Draga je uzela prezime i ubijena je kao Obrenović. Jovanović to ne uvažava, za njim se povela i čitava bulumenta istoričara. Zna se da nije voleo Obrenoviće jer je njegovog oca Vladimira, kao liberala, progonio knez Mihailo. Vladimir je živeo u Novom Sadu i odatle napadao ne samo kneza Mihaila nego i kneza, kasnije kralja Milana. Slobodan je činio sve što je mogao da je predstavi u ružnoj svetlosti. To što je naziva Draga Mašin, hoće da sugeriše da je naložnica koja je zgrabila kralja...

Treba znati i da od te 1903. godine, podseća Putnik, Englezi ne veruju Srbima - zato što su ubili svoga kralja i kraljicu.

- A Englezi ne menjaju mišljenje svakog dana... I dan-danas u zapadnom svetu vode glavnu reč. Silu imaju Amerikanci, a ideologiju - Englezi. Da podsetim, posle ubistva Obrenovića tri godine je Srbija bila u apsolutnoj izolaciji, tražena je odgovornost svih oficira koji su bili umešani u zločin. Izolacija je počela da popušta tek kada je kralj Petar morao, ne bi li zadovoljio zahteve Zapada, da penzioniše neke zaverenike. Prvo one koji nisu bili u prvim redovima zavere, ali najviši po činu, kao pukovnik Petar Mišić. Kada je sklonio i nekoliko drugih, počeo je da popušta obruč oko Srbije i polako se vraćaju diplomatski odnosi. U potonjim ratovima praktično su sklonjeni svi zaverenici, a 1917. u Solunskom procesu streljan je i njihov vođa Apis. Tako su, na kraju, svi kažnjeni, mada ih je mnogo poginulo i u balkanskim ratovima.