"SLIKARSTVO NESANICE" Izložba Nemanje Mate Đorđevića u Kulturnoj stanici Svilara

Izložba nas uvodi u seriju novih slika, crteža i skulptura u kojima Nemanja Mate Đorđević nastavlja svoj ciklus slikarstva nesanice u koji uvodi novine čistih, oslobođenih površina i ekspresivnijih poteza. U ovoj slikarskoj hronologiji vizuelnu dominaciju ostvaruju entiteti mikroskopskog sveta koji su dobili svoj puni razvoj i dominaciju monumantalnih formata:

- Kada mislim na svoj rad, kada se identifikujem s njim, pa čak i kada ne mislim na njega, sa strane gledano, pomislim na sumrak prethodnih civilizacija, jednu vizija sveta koja je gotovo savršeno prihvatljiva kao egzaltirani haos. Zamor naše vrste se ogleda u dnevnim brigama svakog pojedinca, koje su utkane u permanentni strah od poslednjeg čina. Upravo zato se trudim da budem promašeni skeptik, da punim prostor dubokim besmislom kome se, u određenoj meri, rugam i divim. Ti radovi su izrekli ono u što sam ubeđen, što ne pripada meni već nekom beskrajnom nedostatku, osećaju da je sve srušeno ili se ruši - u razgovoru sa kustosom izložbe Ksenijom Samardžijom, Mate potvrđuje svoju poziciju pažljivog, strpljivog posmatrača.

- Paradoks je da sam ja, po prirodi koja me je odredila, sušta krajnost, nevidljiv tip. Ne mešam se među ljude nego jednostavo čekam i gledam da li će sve te fasadne fešte u ljudima oko mene, pre ili kasnije postati orgija sama po sebi. U najgorem slučaju ja sam mala sluškinja svog rada i to se tako razume. Bilo bi smešno s moje strane da se ponašam kao autor bez sudbine koja je manje-više moja svakodnevnica. Sve može da se podnese kada imaš čemu da pribegneš.

U tekstu kataloga, istoričar umetnosti Dejan Vučetić, prateći nastajanje novih radova, kao svedok samog procesa zaključuje: „U susretu s likovnim svetom Nemanje Mate Đorđevića, ističe se jedna crta hermetičnosti, dubine, snažnog „zvuka” koji je na nivou sadržinskog sloja i ukoliko se ne bismo opteretili dodatnom hermeneutikom u tumačenju ulivajući pregršt paralela i objašnjenja koji mogu, a ne moraju biti istiniti, uvideli bismo snažnu silu koja poput neke zakonitosti uobličava i kreira osnovni ton likovnoj predstavi. Ona bi se mogla dočarati na primeru muzičkog dela gde dubina basa, koji prati i stvara ton u nižem registru, upotpunjuje melodiju i ritam aleternacijama, ne remeteći ih, već uobličavajući celokupnu kompoziciju. Na sličan način, poigravajući se ritmom, umetnik kreira radove u vidu poliptiha, sačinjenih od uzanih vertikalnih formata stvarajući „zamrznute kadrove”. Na njima takođe možemo prepoznati alternacije motiva. Zanimljivo je istaći i lakoću stvaranja iluzije prostora, koji kao da je u suptilnoj izmaglici, projektovanjem linija kretanja u više pravaca kreirajući privid dubine i treperenja vazduha.”

Izložba nam donosi gotovo 15 slikarskih formata, realizovanih za povodom ove izložbe kao i seriju crteža, niz skulptura i video koji uključuje razgovor sa umetnikom povodom izložbe.

Izložba je otvorena do 16. aprila 2024. godine.

Izložbu je podržalo Ministarstvo kulture Republike Srbije