OVEKOVEČIO ČITAVU JEDNU EPOHU: Povodom odlaska velikana jugoslovenske i srpske fotografije Tomislava Peterneka (1933- 2024) (FOTO)
KADA vam nešto blesne u oku, to se ne propušta. Tako nastaju velike fotografije, govorio je Tomislav Peternek (1933-2024), velikan jugoslovenske i srpske fotografije, koji se u noći između subote i nedelje, u Beogradu, preselio u večnost, posle kraće bolesti.
Foto Zoran Jovanović
Govorio je Peternek da je u svom bogatom opusu, nastajalom tokom čitavih sedam decenija, samo - sakupljo život. A uspeo je da sabere čitavo jedno vreme, njegovu istoriju, mentalitet, lomove, promene, modu, nadu, tugu, nostalgiju... Njegovom oku nisu promakli ni gledaoci fudbalske utakmice "kroz tarabu", ni umorni muzikanti, ni demonstranti koji su protestovali protiv smrti Patrisa Lumumbe, kao ni sudenti - "šezdesetosmaši", ni najpopularniji jugoslovenski saobraćajac Jovan Bulja, ni svetski i domaći državnici,
ratovi u bivšoj Jugoslaviji, ali i na drugim meridijanima (iračko - iranski sukob, rat Egipta i Izraela, revolucija u Rumuniji), ni ajkule i ronioci u vodama Maldiva, svetla Pariza...
Rođen je 1933. godine u Vinkovcima, gde je završio Realnu gimnaziju i gde je listajući stare albume oca Bratoljuba zavoleo fotografiju već sa 21 godinom. Tada je, 1954. godine, imao i svoju prvu samostalnu izložbu. Novinskom fotografijom je zatim počeo da se bavi u kragujevačkoj "Svetlosti", gde mu je urednik bio Mića Tadić, brat glumca Ljube Tadić. Karijeru je nastavio u Beogradu, radeći u "Borbi", "Sportu i svetu", "Mladosti", "Jugoslovenskoj reviji", "Ekonomskoj politici". U tom periodu nastaju njegovi čuveni snimci razornog zemljotresa u Skoplju 1963, koje je i pola veka kasnije predstavio u glavnom gradu Severne Makedonije.
- Ne znam koliko sam fotografija uradio u životu, ali znam da je za dobru fotografiju osim oštrog oka najvažniji tim - tvrdio je Peternek, koji je od 1970. do 1993. i odlaska u penziju, bio urednik fotografije u beogradskom nedeljniku NIN. - Ja sam ga imao u NIN-u. Ponosan sam na oko 700 naslovnih strana koje sam uradio za NIN.
Slepi putnik u "Plavom vozu"
TITOVA smrt je Peterneka zatekla u Beogradu, ali je već sutradan, u ranu zoru autom krenuo u Ljubljanu. - Uđem u jedan od prvih automobila u posmrtnoj koloni, stignemo na železničku stanicu... Shvatim da imam još vremena da nešto uradim, da bude različito, vidim pretposlednji vagon sa otvorenim vratima. Zapalim tompus, uđem u taj vagon. Voz ide dalje. Pred Zagrebom nam se pridružuje Blaža Mandić koji je bio šef kabineta u Maršalatu. Znali smo se, pita me: "Šta ćeš ti ovde?" Odgovaram: "Pa na zadnje putovanje." Slikam kako čuvaju Titov kovčeg i sve što sledi - prisećao se foto-reporter kako je postao slepi putnik u "Plavom vozu".Ovaj impozantan broj snimaka koji su se po kvalitetu i značaju zabeleženog trenutka toliko izdvojili da su zavredeli "naslovnicu" je, prema mišljenju autora, zapravo, predstavljao jedan izuzetno obiman roman, s malim izuzetkom - svaka stranica priča sopstvenu priču. Uporedo uz rad u foto-žurnalizmu, bavi se i primenjenom fotografijom, reklamnom, modnom, podvodnom. Od 1980. snimao je u Jadranskom moru, Karipskom moru, Indijskom okeanu, Crvenom moru. Kao član ULUPUDS-a i udruženja novinara Jugoslavije i Srbije, učestvovao je na mnogobrojnim grupnim izložbama. Pri Jugoslovenskom institutu za novinarstvo pokrenuo jd obrazovni smer za foto-reportere 1985. Kao mentor odseka, iškolovao je tri stotine mladih ljudi, od kojih su neki značajna imena naše sadašnje novinske fotografije.
Prve profesionalne batine
JOŠ dok je radio za "Borbu", Peternek je dobio svoje "prve profesionalne batine, tokom protesta, zbog ubistva prvog premijera Konga, Patrisa Lumumbe, u čiju likvidaciju su, kako se tada smatralo, bili umešani Belgijanci, kao bivši kolonizatori. - Video sam kamion na kome je stajao i policajac. Popeo sam se i ja i krenuo da snimam. Policajac je pitao za koga radim. Zaustio sam da kažem za "Borbu", stigao sam da izgovorim samo to B, a on je pomislio za Belgijance. Opalio me je pendrekom tako da sam sleteo sa kamiona - svedočio je Peternek.Peternek je radio fotografije za razne svetske medije i bio akreditovan pri Ministarstvu informisanja Jugoslavije kao dopisnik velikih foto-agencija, među kojima su Rojters, Istlajt, Kontrast, Unicef, Korbi Sigm i dr. Fotografije su mu objavljivane u različitim listovima širom sveta. Njegov rad našao se na postavci kad je, posle rekonstrukcije, otvaran Muzej savremene umetnosti na Ušću. Među priznanjima, a dobijao ih je na izložbama u Berlinu, Harkovu, Kalkuti, u Italiji, Mađarskoj, Egiptu, Azerbejdžanu... najdraže su mu bile Nagrada za životno delo i Nagrada grada Beograda, dok je po njemu ime dobila nagrada "Tomin šešir". Iza njega je ostala i foto-monografija - "Život s fotografijom".