MRAČNI DANI UPRAVNIKA LOGORA TREBLINKA: Objavljen prevod "Odlaska u tamu" Gite Serenji, koju Knausgor smatra nezaobilaznim štivom o Holokaustu
KNjIGA "Odlazak u tamu" novinarke Gite Serenji, smatra se nezaobilaznim štivom kada su u pitanju dela vezana za Holokaust, a slavni pisac Karl Uve Knausgor vidi je upravo kao delo od presudnog uticaja za razumevanje Holokausta. Za Filipa Rota, u pitanju je "jedinstveno istraživanje prirode zla".
Foto Wikipedia
Delo je nastalo iz serije razgovora sa Francom Štanglom, komandantom logora smrti Treblinka i Sobibor, ali i nizom drugih svedoka. Gita Serenji je provela 60 sati intervjuišući Štangla u zatvoru, da bi na kraju priznao krivicu. Umro je od srčanog udara devetnaest sati kasnije.
Serenji u knjizi preispituje temu ljudske prirode i moralne odgovornosti, poreklo zla i najmračnije porive ljudske duše.
- Prvobitno sam došla na ideju da razgovaram sa Francom Štanglom kad sam, prisustvujući njegovom suđenju u Nemačkoj 1970. godine, shvatila da je on, mimo svega ostalog, za razliku od drugih koje sam posmatrala u sličnim okolnostima, osoba koja se odlikuje izvesnom inteligencijom. On je jedini komandant logora za istrebljenje koji je izveden pred sud. Bilo ih je, začudo, tek četvorica koji su vršili tu posebnu funkciju: jedan je mrtav, a dva su uspela da netragom nestanu. Godinama sam imala osećaj da, uprkos brojnim knjigama i filmovima o nacističkom periodu, ipak postoji čitava jedna dimenzija reagovanja i postupanja koju i dalje nismo pojmili, a koja je i te kako relevantna u kontekstu pritisaka i opasnosti koje nas danas okružuju i koje nam mogu zapretiti u budućnosti - navela je Gita Serenji u predgovoru.
Kako nastavlja, smatrala je da je od suštinske važnosti, pre nego što bude prekasno, da se bar jednom pokuša, koliko je god moguće neostrašćeno i širokoumno, proniknuti u ličnost čoveka koji je učestvovao u najvećem zlu našeg doba.
- Mislila sam da je važno sagledati okolnosti koje su ga navele da učestvuje u tome, ali ovog puta ne s naše već s njegove tačke gledišta. Činilo mi se da je to prilika da se ispitaju njegove pobude i postupci onako kako ih on opisuje, a ne kako ih mi zamišljamo ili prejudiciramo, te da se na taj način proceni da li se zlo javlja pod određenim okolnostima ili je urođeno i u kojoj meri ga određuje pojedinac, odnosno sredina. Štangl je bio poslednji i, na kraju krajeva, jedini čovek tog kalibra s kojim se takav eksperiment mogao pokušati - smatrala je autorka.
Gita Serenji (13. mart 1921 - 14. jun 2012.) je novinarka i spisateljica mađarskoaustrijskog porekla, koja je provela detinjstvo u Beču i Engleskoj, a školovala se i u Francuskoj. Bila je poliglota, a kada je počeo Drugi svetski rat studirala je u Parizu. Posle kapitulacije volontirala je kao medicinska sestra u organizaciji koja se u okupiranoj Francuskoj brinula o napuštenoj deci. Pri kraju rata pridružila se organizaciji UNRRA i radila u logorima za raseljena lica u Nemačkoj. Između ostalog, radila je na ponovnom spajanju sa porodicama dece koju su nacisti oteli da bi ih vaspitavali kao "arijevce".
Bila je udata za Dona Hanimana, fotografa "Voga", "Dejli Telegrafa" i "Sandej Tajmsa", poznatog po portretu Če Gevare na crvenoj pozadini. Nastanili su se u Londonu, gde je Gita Serenji i započela novinarsku karijeru. Najviše se bavila temama u vezi sa Trećim rajhom, ali i nezbrinutom decom, mladima sa socijalnim problemima i slično. Pisala je mahom za "Dejli Telegraf Magazin", "Sandej Tajms", "Tajms", "Indipendent". Objavila je i roman "Medaljon", knjigu "Nevidljiva deca", koja govori o prostituciji, "Slučaj Meri Bel", o jedanaestogodišnjakinji osuđenoj 1968. zbog ubistva dvoje dece, i "Albert Šper: njegova borba sa istinom".
"Odlazak u tamu" je prevela Nataša Kampmark, a izdavači su Kulturni centar Novog Sada i Partizanska knjiga.