BRANKOVA ZVEZDA SIJA VEĆ DVA VEKA: U Sremskim Karlovcima počele svečanosti u čast jubileja velikog srpskog pesnika

Dva su veka od rođenja pesnika koji je poživeo samo 29 godina, napisao svega 54 lirske i sedam epskih pesama, ali i taj neveliki opus bio je dovoljan da, uz Zmaja i Lazu Kostića, stekne ugled najznačajnijeg pesnika srpskog romantizma.

Ključna za Brankovo pesništve bila je 1836. godina kada se upisao u Gimnaziju u Sremskim Karlovcima, najstariju u srpskom narodu (osnovana 1791). Nadahnut bezbrižnim đačkim danima, čarolijom ove varoši ušuškane u zelenilo Fruške gore i beskrajne vinograde, sročio je svoje prve stihove. Do danas je ostao najznamenitiji karlovački gimnazijalac.

Jubilarnu godinu otvorila je u petak dvonedeljna manifestacija "Prolećni Brankovi dani" u Sremskim Karlovcima, koja će trajati do 28. marta. U Karlovačkoj gimnaziji, zatim na Stražilovu gde pesnik počiva od 1883. godine i u Novom Sadu, očekuju se vatrometi stihova.

Na okruglom stolu u Brankovu čast uzeće učešće dvadeset pet naučnika, univerzitetskih profesora i pesnika. Svečana akademija posvećena 200. godišnjici Radičevićevog rođenja biće upriličena 27. marta u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.

Na dan kada se Branko rodio, 28. marta, u Atrijumu Narodne biblioteke Srbije, u saradnji sa Kulturnim centrom Vojvodine "Miloš Crnjanski", biće otvorena prigodna izložba. U maju će Vukova zadužbina prirediti okrugli sto "Vuk i Branko" jer Radičević je uz Đuru Daničića bio najodaniji sledbenik Vukove reforme pravopisa srpskog jezika i uvođenja narodnog jezika u književnost.

Svoj doprinos jubileju priložiće i košnica srpskog pamćenja Matica srpska. U okviru izdavačke produkcije, u dva toma, biće objavljena Sabrana Brankova dela, priređivača prof. dr Duška Ivanića, zatim Antologija Brankovih pesama, te "Cvetnik pesama (o) Branku" koji je priredio Nenad Grujičić u izdanju "Brankovog kola". Časopis "Književne novine" objaviće i specijalni dodatak posvećen jubilarcu.

U septembru će u Karlovcima uslediti Jesenji Brankovi dani. Biće to svojevrstan Stražilovski miting poezije. Deo svečarskog programa odvijaće se i u Tršiću, u okviru 53. Đačkog Vukovog sabora - Brankov "Đački rastanak", zatim program "Branko Radičević - rečju i muzikom".

Svi ovi programi proizašli su iz inicijative Karlovačke gimnazije i odluke Pokrajinske vlade i Ministarstva kulture Srbije da, novembra prošle godine, osnuje Organizacioni odbor za obeležavanje Brankovog jubileja, u čijem radu učestvuju predstavnici republičkih i pokrajinskih institucija kulture, Matice srpske, Udruženja književnika Srbije, Brankovog kola i Vukove zadužbine.

Predsednik odbora je Igor Mirović, a članovi su, između ostalih uglednika, ministarka Maja Gojković, prof. dr Dragan Stanić, Selimir Radulović, protojerej stavrofor Jovan Milanović, Vladimir Pištalo, Nenad Grujičić, Boško Suvajdžić...

Nema sumnje da će sve ove svečanosti, još jednom, u našem nacionalnom sećanju "oživeti" Branka Radičevića. Rođen je u Slavonskom Brodu, a sa ocem Todorom, majkom Ružom, bratom Stevanom i sestrom Amalijom živeo je i i školovao se u Zemunu i Temišvaru ali Sremski Karlovci su se najdublje ugnezdili u pesnikovoj duši. On se za tu lepotu, ovoj varoši odužio nezaboravnim stihovima, ljubavnim i rodoljubivim.

Jedno vreme porodica je bila u Temišvaru gde je Branko od 1841. godine, po završetku školovanja u Karlovačkoj gimnaziji, otišao da uči filozofiju (mudroljubije). Tu je napisao i svoje čuvene stihove "Devojka na studencu".

Potom odlazi u Beč i na nagovor oca upisuje pravo. Nije voleo tu suvoparnu nauku, činila ga je mrzovoljnim. Životom opijeni pesnik, lagano je počeo da vene i da gubi volju za pisanjem - oboleo je od tuberkuloze. Iz tog perioda je i pesma "Kad mlidijah umreti", objavljena posthumno 1862. godine.

Uz novčanu pomoć kneza Mihaila, počeo je 1851. da studira medicinu s mišlju da sam sebi pomogne u izlečenju, ali uzalud. Brzo je pao u postelju. Poslednje dane proveo je u društvu Đure Daničića, Koste Vujića, Miše Nebrigaća, Borđa Natoševića, Save Dimitrijevića i Lazara Zaharijevića.

Vujić, koji će i sam ubrzo umreti od iste bolesti, ovako je Zaharijeviću ispričao o poslednjim Brankovim trenucima: "Pre deset sati, kad sam mislio da legnem, dođe mi Brankova poslužavka i donese vest da je Branko umro". Bilo je to 18. juna 1853. godine, između devet i deset časova. Poslednja želja mu je bila da mu kosti budu prenete u voljene Karlovce.

Sahranjen je 20. juna na "grčkom groblju" u Beču. Sve troškove podmirio je knez Mihailo. Devet meseci posle sahrane, u proleće 1854, Milica Stojadinović Srpkinja pisala je da je Brankov grob zapušten i jedva se razaznaje.

Četvrt veka posle Brankove smrti, grupa Srba, okupljenih oko lista i Udruženja "Zora" u Beču, pokrenula je ideju o prenosu njegovih zemnih ostataka na Stražilovo, brdo iznad Karlovaca. Sve je bilo do pojedinosti organizovano, ali je sve i zaustavljeno zbog nesaglasja Zmaja i Laze Kostića. Prvi je smatrao da Brankove posmrtne ostatke treba preneti što pre da počiva među svojim narodom, a Kostić je bio mišljenja da to treba učiniti tek kada Srbija bude oslobođena.

Pet godina se čekalo na novu inicijativu. Došla je u poslednji čas, jer pretila je opasnost da do kraja 1883. groblje u Beču bude preorano i sve kosti sahranjene u zajedničku grobnicu.

Utvrđen je i dan prenosa: 10. jul 1883. godine! Kovčeg sa posmrtnim ostacima prebačen je najpre vozom do Pešte. Nije utvrđeno čijom je krivicom "ležao" na peštanskoj stanici celu noć, pa je sa zakašnjenjem stigao u Novi Sad. Odatle do Karlovaca prevezen je putničkom lađom "Nimfa" Stevana Mirkovića.

Najzad, tog 10. jula 1883, nešto pre podneva, u prisustvu silnog sveta, kovčeg je pristigao u karlovačko pristanište. Dočekalo ga je mnoštvo sveta. Po podne je Branko konačno počivao na njegovom "rajskom Stražilovu".

Bio je to veliki događaj. Srpska štampa brujala je godinu dana o Brankovom povratku kući, a evropski listovi proglasili su taj čin najvećim kulturnim događajem na Balkanu, pa i u Evropi.

Ekskluzivno odobrenje Beča

EKSHUMACIJA Brankovih posmrtnih ostataka u Beču, 8. jula 1883. održana je u prisustvu Zmaja, dr Ljube Nenadovića, Petra Despotovića, predsednika "Zore", i pet članova Odbora. Prethodno, 26. marta iste godine, Magistrat u Beču uslišio je molbu Srpskog akademskog društva "Zora" da se posmrtni ostaci Radičevića iz grčkog dela groblja Sveti Markser (grob br. 12) u Beču ekshumiraju i prenesu u Karlovce. Ovaj dokument "Novosti" ekskluzivno objavljuju zahvaljujući dr Žarku Dimiću, upravniku Arhiva SANU u Sremskim Karlovcima.