ZAŠTO SU NAM KRAVE POSTALE DALEKE: Omaž svetski priznatom umetniku Radovanu Kragulju (1935-2022) u beogradskoj Galeriji Vasić
DELA jednog od naših najpriznatijih umetnika u svetu, Radovana Kragulja (1935-2022), su ponovo pred beogradskom publikom, prvi put na jednoj samostalnoj izložbi, od kada nas je pre dve godine napustio.
Foto V. Popović
Svojevrsni omaž priredila mu je beogradska Galeriji Vasić, a postavku čini 19 radova - slika (akril na platnu), objekata (drvo, karton, akril) kao i asamblaž (platno, tekstil, akril, pleksi), nastalih od 1987. do 2017. Većina radova je u vlasništvu umetnikove supruge Nene Kragulj, dok je nekoliko pozajmljeno iz privatnih kolekcija.
Izložba umetnika, koji je svoj stil opisao kao "konceptualni realizam", a čiji radovi se nalaze u nekim od globalno najpriznatijih institucija, poput Britanskog muzeja, Viktorija i Albert muzeja, MoMA u Njujorku, Muzeja moderne umetnosti grada Pariza, Nacionalnog muzeja i galerije u Kardifu, Nacionalne biblioteke u Parizu, Kongresne biblioteke u Vašingtonu, ali i u Narodnom muzeju i MSUB, trajaće do 6. aprila. Foto V. Popović
U Galeriji Vasić prikazana su dela u kojima, kako kažu, Kragulj svoje ideje iznosi prevazilazeći konkretnu formu i fragmentujući dolazi do simboličnih, apstraktnih formi visokih estetskih vrednosti. I u ovim delima dominiraju za njega važne ideje povezane sa ekolologijom i odnosom čoveka i njegovog okruženja.
- U svom radu sam tražio da ispitam i oslikam otuđenje, odeljenost čoveka od prirode oličenu u čovekovom uništavanju pripitomljenih životinja - istako je svojevremeno umetnik. - Stoga sam odabrao simboličnu upotrebnu upotrebu krave. Njihovim uzgajanjem, isporučivanjem u potrošnju u potpuno neprepoznatljivom obliku izgubili smo podudarnost i srodnost koje su životinje i čovek ranije imali; u suštini, gubitak životno važne veze između svakodnevnog života i prirode. Opomena, ako hoćete, odnosa između čoveka, njegovog nadzora nad okruženjem i njegove zavisnosti od njega. Neprekidna udaljenost i izdvojenost čoveka od njegove prirode je prevashodni predmet koji istražujem u svom radu.
Kragulj je smatrao da živimo u društvu u kome je povezanost naših života sa temeljnim osnovama prirode raskinuta:
- U zbrinjavanju naših svakodnevnih života razvili smo društvo stvarajući i okružujući se patvorenom "neprirodnom" okolinom. Predstavljajući sa gledišta stila temu krave apstraktnim i konceptualnim izrazima, moje slike i multimedijalna ostvarenja predstavljaju "delo u razvoju". Oblici i vidovi mojih ranijih slika postali su značajno obeleženi elementima rada i geometrije; nepravilne asimetrične mrlje udružene sa polugeometrijskim oblicima mrlje koji podsećaju na oivičene raskomadane granice koje nas okružuju u fizičkom svetu. Nalazim da je ova veza naizmenično smenjujući "misaoni, ali stvaran" oblik.
Koncentrisana stvarnost
U KATALOGU, uz reprodukcije radova štampan je i tekst našeg značajnog pisca Davida Albaharija (1948-2023), u kome, između oslaog piše:
- Podseća to, naravno, na prljavi realizam Rejmonda Karvera; ista je to svedenost, ista usredsređenost koja odbacuje najveći deo stvarnosti da bi proizvela najuverljiviju moguću sliku stvarnosti. Otuda taj osećaj apsurda koji prožima i Kraguljev i Karverov realizam: ta koncentrisana stvarnost, izdvojena iz šireg konteksta, više ne liči na stvarnost, već se doima kao nešto izvan ovog sveta.
Rođen u okolini Prijedora, Kragulj je studirao na Likovnoj akademiji u Beogradu od 1953. do 1960. godine. Zahvaljujući stipendiji Britanskog saveta dve godine potom usavršavao se na Centralnoj školi za umetnost i veštine u Londonu, gde je imao i prvu samostalnu izložbu na Institutu za savremenu umetnost 1965. Predavao je u umetničkim školama u Engleskoj, Belgiji i Francuskoj, početkom sedamdesetih kupio je kuću na jednom imanju u blizini Bilt Velsa, i nastavio da gradi uspešnu međunarodnu karijeru živeći na relaciji Vels-Pariz, u kome je i umro.