POZORIŠNA KRITIKA: Kao u ogledalu - svet je pozornica

Jedna majka, Đilda, čistačica u ope­ri, u večeri premijere, prisiljena je da se bori za svoju oklevetanu kćer (Milica Trifunović), a ta se borba pre­liva i na svu decu, sve ljude, sav svet koji grca u nepravdi potrošačkig društva. Majku igra Svetlana Bojković, pa je "pozorište potkazalo život" (D. Kovačević) i revolucio­narnost Bojkovićeve učinio savremenijim na sceni, nego što to kod Bucatija biva.

Reditelj Ivan Vuković je srčano vukao konce ovim dra­maturškim funkcijama, gotovo do poslednjeg šarmantno šablonizovanih - direktorka opere (Dragana Đukić), slavni dirigent (Nenad Ćirić), gradonačelnikovica (Je­lena Đokić), manipulativni umetnik (Vladislav Mihai­lović)... Svoje poznato umeće da oživi i manje uverljive likove pokazao je na primeru gradonačelnikove kćeri, koja je prisiljena da peva, iako ne želi (odlična Suzana Lukić), kćeri čistačice, kao i dva smešna sveca, koji pate od ovozemaljskih sujeta (Tihomir Stanić i Luka Grbić). I tu je uveliko propuštena šansa da se od šaljivog novo­pečenog sveca, Svetog Gončila Luke Grbića, sačini čitava jedna predstava u predstavi, jer ovaj glumac to može, i zna kako da svoje mnoge talente upotrebi savršeno. Iako je do kraja bio neodoljiv, njegov lik je na kraju, kao običan čo­vek, kome je zbog dobročinstva oduzet "čin", bio pomalo neuverljiv u svojoj dobroti i nekako nevoljno smušen. A Grbić je mogao i to briljantno da odigra. Nije, iz nepozna­tih razloga.

"Strah u operi" je mogla da bude ubitačna alegorija na strah onih o kojima se na demonstracijama izvikuju pogrd­ne parole. Na pola puta između apsurda i naturalizma, sa skretanjem u melodramu i komediju koju je proslavio ita­lijanski nobelovac, Dario Fo, ova predstava je ostala za­bavno veče u Ateljeu 212, koje i samo zna da pokrene revo­luciju, što se i događalo u istoriji ("Kosa). Dobra podela, veliki trud glasovitih umetnika, potpomognutih mladim snagama, u operetskoj scenografiji Andreje Rondovića i šablonizovanim kostimima Velimirke Damnjanović izazvali su efekat uspeha, kakav se i očekivao, koji mnogo duguje i živoj, atraktivnoj pojavi performerke i kompozitorke, Irene Dragović... Mnogo asocijacija na današnju situaciju klasne i par­tijske borbe, istinitost neznanja roditelja, šta rade i kako žive njihova deca, sloboda izbora i, na kraju, i ljudska prava - svega toga je bilo u tom pozorištu, gde se igrala opera o ubistvu dece od pre Hrista...

Suviše atrakcija za integralan doživljaj i ozbiljnu analizu i te, i ove sad situacije. n