UŽASI MAGDALENSKIH VEŠERNICA: Zašto knjiga "Sve te sitnice" Kler Kigan privlači toliku pažnju

U fokusu je bio još 2022. godine, kada je ušao u uži izbor za Bukerovu nagradu, kao "najkraći roman" koji se ikada našao u nominaciji. Mnogi su izdavaču zamerili na ovakvoj reklami, tvrdeći da je u pitanju novela, a ne roman. Ali, kampanja je uspela. Godinu kasnije, istoimeni film Endrua Hajata, snimljen po knjizi, otvorio je poslednje Berlinale. Da je knjiga i dalje apsolutni hit postalo je jasno 5. marta ove godine, kada se oglasila i svetska književna zvezda Stiven King na svom nalogu, na mreži "Iks".

- Pravi mali dragulj od knjige. Ali, to jednostavno, nije dovoljno. Želim da znam šta se desilo sa Bilom i Ajlin, kao i devojkom iz manastira. Vreme je za nastavak - napisao je King.

"Najkraći roman" u nominaciji za Buker bavi se decenijama skrivanom irskom tajnom - Magdalenskim vešernicama. Glavni junak Bil Ferlong pred Božić isporučuje ogrev lokalnom manastiru i naleće na devojku u jako lošem stanju, kojoj je očigledno potrebna pomoć, ali bez nade da će je i dobiti. Ovaj običan, "mali čovek", pojavljuje se u trenutku kada su svi okrenuli glavu, nevoljni da se suprotstave krutom katoličkom moralu i okrutnim pravilima zajednice. Sasvim tiho, bez velike pompe i bez obzira na posledice, Ferlong, zahvalan za sve prilike koje je on sam u životu dobio, čini ono što bi svima moralo da bude normalno.

Magdalenske vešernice bile su domovi u Irskoj, kojima je katolička crkva prevaspitavala "bludnice" i njihovu decu, često na najokrutnije načine. Ove žene su pod nezamislivim uslovima radile bez naknade, bukvalno kao robinje, perući veš. Poslednja praonica, u Dablinu, zatvorena je tek 1996. godine. U jednoj od njih, u mestašcu Tuamu, na zapadu Irske, pre nekoliko godina otkrivena je masovna grobnica u septičkoj jami. Istragom je utvrđeno da su časne sestre iz doma, u kom su držale nevenčane majke, bacale bebe i fetuse. Pronađeni su ostaci oko 800 tela!

Između 1922. godine, kada je Irska stekla nezavisnost, i 1996. kroz Magdalenske vešernice prošlo je oko 10.000 žena. Neke su bile žrtve silovanja, neke su prosto rodile vanbračnu decu, a čak četvrtinu su tamo smestili sudovi zbog sitnih prestupa, poput bežanja iz škole, ili zato što su beskućnice.

Komisija sastavljena od zvaničnika različitih ministarstava utvrdila je da je oko 15 odsto devojaka živelo u praonicama duže od pet godina, a policija je hapsila i vraćala one koje su bežale. Žene su bile uvek zaključane, daleko od pogleda javnosti. Izlazile su jednom nedeljno, u pratnji časnih sestara, u nabavku. Mnoge su pokušale, a mnoge i uspele da se ubiju. Takođe, mnoge institucije, poput ministarstava, banaka, čak i pivare "Ginis", slale su veš na pranje u ove vešernice.

Margaret Bulen je u vešernicu u mestu Kork zatvorena sa dve godine, jer je imala oca nesposobnog da brine o njoj. Trebalo je da izađe u tinejdžerskim godinama, ali je zatočena provela ceo život. U praonici je ostala trudna i rodila blizance. Deca su data na usvajanje i prvi put se srela sa majkom tek kada su imala 23 godine. Margaret je umrla od posledica korišćenja hemikalija u praonici.

Irski premijer Enda Keni zvanično se izvinio žrtvama 2013. godine. Država već godinama unazad iz odštetnog fonda isplaćuje žrtvama milione evra, ali nikada nijedan katolički red koji je učestvovao u zlostavljanjima, nije uplatio ni cent.

Batinanje zbog izgubljene čarape

IZVESNA Lusi je pre deceniju javno ispričala da su je kao dete seksualno zlostavljali otac i starija braća, a u vešernicu u Dablinu smestila ju je socijalna služba. Po deset sati dnevno ribala je podove i prala gomile veša, a časne sestre su svaku izgubljenu čarapu kažnjavale surovim batinanjem.