"SIROTA MILEVA" POSLE 145 GODINA I DALJE AKTUELNA: Rediteljka Anđelka Nikolić o predstavi po komadu Albine Podgradske
KADA je pre 145 godina, tada vrlo mlada književnica Albina Podgradska (1858-1880) u Novom Sadu pisala komad "Sirota Mileva iz Bosne u našoj civilizaciji godine 1878." nije mogla ni da nasluti da će on i danas, u našoj civilizaciji, i te kako biti aktuelan.
foto: Igor Preradović
Najstarija, za sada poznata i sačuvana drama, čija je autorka žena i koja je napisana na srpskom jeziku, čekala je skoro vek i po da bude postavljena na daskama koje život znače. Da sa publikom podele priču o majci i ćerki, izbeglicama iz Bosne koje traže utočište i novi dom u Vojvodini u nemirnim vremenima Bosanskohercegovačkog ustanka (1875-1878) odvažili su se rediteljka Anđelka Nikolić i Narodno pozorište u Subotici.
Predstava, čija je premijera zakazana za 14. mart, ima 40 učesnika, koji govore na srpskom, mađarskom, romskom, slovačkom, bunjevačkom, nemačkom i poljskom jeziku. Uz Narodno pozorište koproducenti predstave su Seoski kulturni centar Markovac, Dečje pozorište i Edukativni centar Roma.
- Ovaj tekst sam pročitala pre nekoliko godina i bilo mi je zanimljivo što je napisan tako davno a i dalje je aktuelan, a pritom nikada do sada nije izvođen. Potom sam se na različite načine bavila Albinom Podgradskom i njenim komadom, istraživajući njenu biografiju i okolnosti nastanka dela. Narodno pozorište u Subotici je bilo prva adresa za ovaj komad i oni su pokazali volju da se uključe u rad sa oba svoja ansambla. Dobili smo i podršku da projekat realizujemo u sklopu jednog šireg projekta o ulozi kulture u demokratizaciji društvenog života - predočava rediteljka Anđelka Nikolić.
Činjenica da komad još nikad nije izvođen za rediteljku je bio dodatan izazov.
- Kada imamo tako star komad koji nikada do sada nije izvođen ne možemo a da se ne zapitamo zbog čega je to tako. U pozorištu postoji tradicija da se iznova postavljaju neki komadi, tako da postoji poznavanje komada i njegovog izvođenja i na neki način je to sigurnije. Ovde postoji čar novog, odgovornost da se nešto prvi put, ali sa velikim zakašnjenjem, predstavi našoj javnosti, a istovremeno i osećanje dužnosti da se predstavi u najboljem svetlu - ističe rediteljka. - Tema kojom se bavi komad je i te kako aktuelna. Radnja se dešava u nekom vojvođanskom gradu, najverovatnije Subotici ili Somboru, gde je čak i u to vreme bilo izbeglica. Majka i ćerka iz Bosne pokušavaju da se uklope u zajednicu, ali ipak odlučuju da nastave dalje i traže za utočište drugu sredinu koja će im biti naklonjenija. Ne treba govoriti koliko je ta tema aktuelna i koliko imamo društveno-političkih situacija na koje možemo da je primenimo.
Da razgovaramo jedni sa drugima
ČESTO se bavimo temama koje su teške, ali bih volela da ljudi posle ove predstave izađu sa lepim osećajem da možemo da razgovaramo jedni sa drugima, bez obzira na to kojim jezikom govorili. Osim zapitanosti kako možemo da promenimo svoj odnos i unapredimo prema osetljivim grupama ljudi, mislim da ćemo biti bogatiji za jedan specifičan doživljaj u pozorištu, koje treba da pokaže kako jedna zajednica može da funkcioniše.
Spisateljica je bila Slovakinja, pisala je na srpskom jeziku, ali je govorila odlično mađarski, romski i, naravno, maternji slovački jezik. Zbog toga je na neki način i prirodno da se izvede na subotičkoj sceni i pred subotičkom publikom "odraslom" na temeljima KPGT-a Ljubiše Ristića gde je sazvučje različitih jezika bilo uobičajeno.
- Ona je bila istinski pripadnik multietničke sredine i potrudila se da prikaže različite društvene grupe, bogate i siromašne, ali i pripadnike različitih nacionalnih skupina. Tekst ima izvornu multijezičnost, što je izuzetno retko. To donosi autentičnost i lepotu, ali i utisak o tome koliko je kompleksna situacija. To je izazovno za postavku, jer publika sve to treba da razume, a da ne bude preterano opterećena prevodom. Dragoceno je što ga radimo u Subotici, koja je takva sredina, a u komadu učestvuju skoro svi članovi drame na srpskom i mađarskom jeziku, što se takođe retko dešava. Tu je i dvanaest devojčica, kao i pripadnici romske zajednice i jedan kolega iz SNP, i oni svi zajedno kao da prikazuju ne samo pozorište, nego i širi svet - dalje će naša sagovornica. - Veliki broj likova su žene i deca, što znači da su iz njihove vizure sagledavani problemi o kojima govori. I to je dragoceno, jer u dramskoj književnosti uglavnom gledamo svet očima muškarca, bilo da je autor ili lik. Komad je politički, ali iz vizure određenih grupa koje nemaju prostor da se oglase u javnom životu.
Zbog aktuelnosti komada, odstupanja od izvornog teksta Albine Podgradske bilo je vrlo malo.
- Sve situacije mogu vrlo lako da se interpretiraju sa tačke savremenog života. Prikazano je kako se dete snalazi u školi, kako se njih dve snalaze da prežive, ali i jaz između bogatih koji postaju sve bogatiji i siromašnih... Osim što smo malo osavremenili jezik, izbacili neke arhaizme, izbacili pesme koje ne komuniciraju sa tematikom, sve ostalo je originalnom ruhu - ističe rediteljka.