ŽARKO JE OPET NAPRAVIO VELIKU ULOGU: Reditelj "Ruskog konzula" Miroslav Lekić o novom filmu i Lauševićevoj glumačkoj bravuri (FOTO)

Na svojoj svetoj zemlji, srpski narod i danas strada i umire. Njegov Veliki petak nikako da dođe... Srpsko Badnje veče se oteglo u nedogled. Zapisano je ovo o "Ruskom konzulu" Vuka Draškovića, romanu s kraja osamdesetih godina 20. veka, koji je doživeo mnoga izdanja.
A od večeras će imati i ono - filmsko, budući da je i ovu pripovest Vuka Draškovića u film pretočio reditelj Miroslav Lekić, autor koji stoji i iza ekanizacije romana "Nož".

Novo će Lekićevo, dugo iščekivano ostvarenje, koje ogromnu pažnju privlači i zbog činjenice da je u njemu poslednju filmsku rolu ostvario legendarni Žarko Laušević, glumac koji je pre četvrt veka briljirao i u filmu "Nož", premijeru doživeti večeras - "Ruski konzul" biće prikazan poslednje večeri 52. Festa.

- Ideja ekranizacije "Ruskog konzula" postoji već dugo i ona je pokrenuta još davno, u vreme završetka filma "Nož" - otkriva Lekić. - Nakon čitanja romana "Ruski kozul" uvideo sam potencijal koji roman kao predložak za filmski scenario sadrži. Inače dopada mi se proza Vuka Draškovića i mislim da je izuzetno "filmična".

o Otkuda, među (ko)scenaristima, pored vašeg, na prvi pogled potpuno nespojiva (međusobno, i sa Draškovićem) imena pisca Vladimira Tabaševića, te Igora Bojovića? Kako je tekao rad na scenariju i ko je od vas tu dao koliki, i kakav, doprinos?

- Saradnju na scenariju mogao bih podeliti najmanje u tri faze. U prvoj smo Igor Bojović, koji je sa mnom bio i scenarista filma "Nož", napravili jedan linearni sažetak romana prilagođen formi filmskog scenarija. U brojnim razgovorima o tekstu sa Vukom Draškovićem i Žarkom Lauševićem, zaključili smo da je potrebno napisati još jednu verziju scenarija. Predložio sam Vladu Tabaševića kao scenaristu s obzirom na to da sam ga poznavao i bio mišljenja da će moći da donese jedan svež pristup problemima sa kojima smo se suočavali u adaptaciji romana. Nakon opsežnih razgovora i kontinuiranog zajedničkog rada došli smo do teksta sa kojom smo svi bili zadovoljni. Stvoreni su novi likovi, a starim likovima romana je promenjena biografija poštujući suštinu dramske priče koja postoji u romanu. Treća faza rada na scenariju je obeležena nijansiranjem likova, dramskih odnosa kao i dramskih situacija. Ceo ovaj proces trajao je pune tri godine.

o Po čemu ćete pamtiti rad na filmu, osim po poslednjoj svojoj saradnji sa Lauševićem?

- Pamtiću ga po mnogo stvari. Pre svega po saradnji sa Žarkom jer smo i jedan i drugi bili svesni specifične situacije u kojoj se nalazio. Pored toga pamtiću ga i po posvećenosti cele ekipe koja je ovaj film radila. Bez njihove kreativne, fizičke a veoma često i psihološke podrške ne znam kako bih ga završio.

o Kako biste rezimirali svoj odnos, i svoje viđenje, onog Žarka Nož, u odnosu na Žarka koji, u novom stvaralačkom zamahu, snima "Ruskog konzula"? Pretenduje li rola koju je on ostvario u ovom filmu, da izraste u jednu od Lauševih kultnih uloga?

- Žarko i ja se jako dugo poznajemo i sarađujemo. Žarkov pristup glumi je uvek bio isti. On se jednostavno oduvek ceo predavao ulozi koju je trebao da tumači. Entuzijazam koji je nosi ostao je nepromenjen za sve ove godine. Naravno zbog svega onoga što se tokom njegovog života izdešavalo došlo je do promena koje bih najkraće mogao definisati kao duboko razmišljanje oko svakog postupka koji treba da sprovede ne samo u svom profesionalnom nastupu nego i u životu uopšte. Žarko je opet napravio veliku ulogu i ne treba je porediti ne samo sa ulogom u filmu "Nož" već ni sa jednom Žarkovom ulogom jer je svaka njegova uloga osobena i drugačija na jedan poseban način.

o A kako vidite sebe, ukoliko biste uporedili Lekića koji je radio na filmu "Nož", sa vama danas?

- Normalno je da za nekih dvadeset i pet godina koliko je prošlo između ova dva filma sazrete i na ličnom kao i na profesionalnom planu. Suština rediteljskog odnosa se nije menjala. I tada i sada sam adaptaciji romana pristupao ne sa stanovišta prepričavanja događaja iz romana nego kao stvaranju jedne nove celine koja, sada u vizuelnoj formi, mora da ispriča suštinu priče sadržane u romanu. Sigurno je da iskustvo stečeno u tih dvadeset i pet godina pomaže u realizaciji ali jedna stvar uvek ostaje ista - kako reč koju imaš na papiru pretvoriti u filmsku sliku.

o Šta poreporučuje čitanje/gledanje "Ruskog konzula" današnjem čitaocu/gledaocu? Da li priču dodatno aktuelnom čini činjenica da je smeštena u trenutak zaoštravanja krize na Kosmetu?

- Kosovski problem nikada nije prestajao da bude aktuelan,samo je bilo pitanje koliko pažnje mu se posvećuje. Ponekada,kao što je to slučaj danas, bio je u centru pažnje, ponekad namerno guran u stranu. I film i roman se bave vremenom kada je on bio sakrivan i kada je svako ukazivanje na njega bilo tretirano kao veliko srpska propaganda ili antidržavna delatnost. Dosta stvari iz tog perioda posle Drugog svetskog rata je gurano pod tepih u ime nekih ideja koje same po sebi i nisu bile loše, kao ideja bratstva i jednistva, ali se metodologija sa kojom su sprovođene nažalost pokazala lošom. Ima rečenica u filmu gde jedan od junaka kaže: "Uteraću ja vama bratstvo i jedinstvo u glavu pendrekom ako bude trebalo". Film tretira jedan period u srpsko albanskim odnosima i on ne pokušava da ponudi neko magično rešenje tih odnosa, već samo zaključuje da je najbolji način za rešenje tih problema razgovor. Citiraću opet jedan dijalog iz našeg filma: "Kosovo je i naše i vaše". Ne može niko nikoga proterati sa tog prostora jer on pripada i jednima i drugima. Rešenje tog problema je veoma kompleksno ali siguran sam da je razgovor prvi korak u njegovom iznalaženju. Svaki drugi put ide na štetu i jednog i drugog naroda.

o Ovogodišnji FEST beleži rekordni broj domaćih (ko)produkcija u glavnoj takmičarskoj selekciji - šta nam to govori? Smatrate li da u Srbiji danas filmski autori dobijaju priliku da rade i da se izraze?

- Činjenica je da se situcija u srpskoj kinematografiji popravlja iz godine u godinu. Nikada se nije toliko radilo kao poslednjih nekoliko godina. Sredstva Filmskog Centra su uvećana za nekoliko puta a pšritom se radi mnogo televiziskih serija ali i koprodukcija u kojima učestvuju i naši filmski radnici. Da li bi moglo bolje naravno da i ali to i jeste stvar ka kojoj težimo da iz godine u godinu sve više poboljšavamo uslove u kojima domaća kinematografija funkcioniše.