DIREROV “VITEZ” ME PROGANJA CELOG ŽIVOTA: Intervju - Javor Rašajski, slikar, ilustrator, ornitolog (FOTO)

Ovako jedan od najvećih virtuoza linije na našoj likovnoj sceni, Javor Rašajski (1946), onima koji nisu u prilici da vide taj čudesan svet flore, faune, dvoraca i vitezova, objašnjava šta je predstavljeno na metafizičkim prizorima koje stvara. Njegova "Magija crteža", trenutno je dostupna u Galeriji 73 na Banovom brdu.

- To što ja vidim ne može da vidi niko, jednostavno izađe iz mene - nastavlja umetnik koji, inače, izbegava da tumači svoje delo. - Mogu da pričam svašta gledaocu, ali ako on to ne razume, šta vredi. On mora da ima taj vizuelni, a ne verbalni osećaj. Postoje ljudi, poput Đorđa Kadijevića, kojima lako mogu sve da objasnim, ali teško je to tumačiti nekom ko nema takvo poznavanje likovne umetnosti. Zato je moje geslo - posmatraj sliku.

Na aktuelnoj izložbi, koja će moći će da se obiđe do 5. marta, tema mu je priroda koja strada:

- Crteži su rađeni tušem. Sve je crno, samo su pojedini detalji na njima u akvarelu, i tu ima boje, koja ukazuje na moguću nadu.

Kao motiv neizbežna je i čuvena Direrova grafika "Vitez, smrt i đavo", koja ga "proganja" kroz ceo život:

- Taj vitez je sinonim dobrote, borbe protiv đavola. Kada sam bio student učili smo od starih majstora, išli u biblioteku. Tada su mi mnogo značili crteži konja, radio sam ih deset godina, i pre, i posle akademije.

Jednu od svojih prethodnih izložbi crteža i slika, Rašajski je nazvao "Muzej kao škola", a idući tragom starih majstora, decenijama je nastavio da uči iz mnogobrojnih evropskih riznica kulture.

- Odrastao sam u muzeju u Vršcu, čiji direktor je bio moj otac, pa sam mogao da uđem gde sam hteo - objašnjava sagovornik. - Zainteresovala me je prirodnjačka zbirka, otuda zoologija kao motiv mojih dela, ali i umetnička, koja je veoma bogata. Tu sam naišao na jedan crtež Paje Jovanovića, za koji sam, kao dečak, pomislio da je fotografija. Fasciniralo me je da neko može tako da crta.

Tražeći mnogo kasnije rešenja za neke likovne rebuse, nalazio ih je u Nirnbergu, Pinakoteci u Minhenu, kod Flamanaca, u bečkoj "Albertini"...

- Želeo sam da nacrtam neko životinjsko krzno, onda sam izbliza video kako je Direr, na čuvenom autoportretu, uradio kragnu od krzna i odmah mi je sve bilo jasno. Flamanski i flandrijski majstori su sjajni koloristi, naročito u pejzažu, dok Rembrant i Franc Has slikaju ljudsku figuru do savršenstva. Nenadmašna su i braća van Ajk, čiji sam čuveni oltar u Gentu video prošle godine.

Namenski je, priča, išao i u Briž da vidi Mikelanđelovu Bogorodicu sa Hristom, a u mnogim manjim mestima obišao je muzeje majstora koji su tu rođeni, od Van der Vejdena do Rubensa. Izuzetno ceni nemačku renesansu, uz Direra, i kako tvrdi, neprevaziđene majstore Holbajna, Grinevalda. Iskustva pasioniranog posetioca, kasnije su mu bila od velike koristi kada je došao na čelo muzeja u svom rodnom gradu.

- Gradski muzej u Vršcu je najveći u zemlji kada je u pitanju brojnost predmeta - tvrdi njegov nekadašnji direktor. - Čuva čak 270.000 eksponata. Ima tako veliki i značajan fundus umetničke zbirke, da čak nisam, iz bezbednosnih razloga, govorio šta se sve tamo nalazi. Dva puta smo u Beogradu izlagali stare majstore iz te zbirke, i ljudi su bili zapanjeni, jer je reč o delima koja mogu da stoje u svakom svetskom muzeju. U arheološkoj zbirci postoji staroegipatska kolekcija, sa 94 komada sitne plastike.

U vreme mandata ovog Vrščanina, ponosnog na svoje značajne sugrađane - Paju Jovanovića, Uroša Predića, rođenog u obližnjem Orlovatu, Nikolu Neškovića, prvog srpskog portretistu (čijem je unuku Steriji Popoviću Rašajski osnovao poseban muzej) - kolekcija je obogaćena za novih 10.000 predmeta, uglavnoim arheoloških i istorijskih.

- Direktor muzeja ne može da se ponaša kao činovnik i gleda na sat kada će mu proći radni dan - izričit je sagovornik, koji smatra da na čelo ustanova treba postavljati stručnjake prve klase. - U poslednjih 25 godina, vlada neka moda da se svako malo menjaju direktori muzeja. Čak i kada imaju volje da nešto značajno urade, nemaju vremena za to. Za ozbiljnije stvari potreban je kontinuitet. Recimo, za 91 godinu vršački muzej imao je samo dva direktora. To je svetski kuriozitet. Prvi je, Feliks Miliker, koji je tu bio 60 godina, u muzeju je i živeo i umro, a sledeći, moj otac, je tu ostao 30 i nešto.

Uz slikarstvo i muzeologiju Rašajski ima još jednu strast i profesiju - ornitologiju. Nacrtao je i opisao sve ptice Srbije...

- Njihov broj se stalno menja, zbog promene klime, ali bismo mogli da kažemo, da ih kod nas ima plus-minus 370 vrsta. Odomaćile su se u prirodi i neke vrste, kojih je bilo prvo samo po zoološkim vrtovima, poput australijskog crnog labuda. Njima se nisam bavio, već samo onim autohtonim. Kada su u pitanju ptice, morate stalno biti na terenu i beležiti. Tako sam mapirao celu Srbiju, što je pionirski posao.

Iz oblasti ornitologije napisao je 11 knjiga, među kojima su "Ptice Srbije", "Ptice Banata", "Ptice Svete gore", kao i poslednja "Ptice nacionalnog parka Tara", učestvovao u radu na ornitološkom rečniku, a o tome šta možemo da naučimo od ptica, kaže:

- Da živimo sa prirodom i prihvatimo sva druga bića. Nije samo čovek bitan na ovoj planeti. Na zemlji postoji nebrojeno mnogo vrsta, samo je dva miliona insekata koji još nisu ni otkriveni. A mnogo je vrsta i izumrlo zahvaljujući čoveku. Treba paziti te druge oblike života. Ne samo krupne sisare, pse, lavove, bivole, već i živi mikro svet, koji se jedva vidi, ili ne vidi. Treba to poštovati, jer svako ima pravo na život.

Za ovog majstora je poseban izazov da nacrta ptičje pero, jer ga, tvrdi, treba uraditi tako da morate da ga dodirnete da biste se uverili da to nije pravo pero. U svojim likovnim radovima najradije portretiše - sove.

- Kod mene su sove umesto čoveka. U većini mojih dela prisutno je odsustvo čoveka. Nema ga nigde. A sova ima okruglo lice, poput ljudi, nema istureni kljun, ima malu glavu i proporcije slične čoveku. Ona je vrlo zanimljiva i kao ptica, i kao metafora. Još od grčke filozofije, predstavlja mudrost, a uopšte nije mudra. Na toj sistematskoj lestvici među pticama je vrlo nisko, tamo gde su patke, gnjurci, guske. Najpametnije među pticama su vrane, a posebno gavran. On može i da govori. Možete i da ga pripitomite. Dominira veličinom, oblikom, gestom i pameću.