NA GROBU MAJKE MOME KAPORA: U Sarajevu, 14 godina od njegove smrti, održani manifestacija i molitveno sećanje na velikog umetnika (FOTO)
STARA crkva u Sarajevu zauzimala je posebno mesto u životu i delima Mome Kapora, koji je mnogo pisao i o toj svetinji na Baščaršiji, te o početku rata koji je za nju vezan. Ovaj pomen danas, liturgija i ova deca koja su bila ovde - to ispunjava svakoga. Momo bi sigurno rekao "Živeće ovaj narod".
Foto P. Krstović
Rekla je ovo danas udovica legendarnog pisca i slikara, Ljiljana Kapor, u Sarajevu gde je u Staroj crkvi, u kojoj je Momo kršten, služeno molitveno sećanje za Kapora i njegove roditelje. Učesnici manifestacije "Momo Kapor - čuvar adrese", upriličene u Istočnom Sarajevu, danas su se, tačno četrnaest godina otkako je Momo otišao u večnost, uputili u Sarajevo njegovog detinjstva. U ono Sarajevo, u koje se sam istrajno nije vraćao još od 1972. godine, uveren da nema ni kome, niti zbog čega.
U međuvremenu se, tik pred početak manifestacije u organizaciji Filozofskog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu, dekan tog fakulteta Vladan Bartula javio Kaporovoj udovici sa vešću koju je Momo iščekivao čitavog života - otkriven je grob njegove majke Bojane. Grob koji su danas, najzad, u Momovo ime, svi oni posetili i kraj njega se pomolili, deleći osećanje da se jedan sudbinski krug zatvorio a jedna velika priča zaokružila.
Liturgiji i parastosu prisustvovali su gosti iz Srbije, Republike Srpske, Italije, Grčke.
Bartula je podsetio da je Kapor u svojim romanima o Sarajevu pisao o svojim dolascima u Staru crkvu, te sećanjima kako ga je tetka ovde dovodila.
- Te svoje utiske nosio je celi život sa sobom i pretočio u roman, te u "Hronici izgubljenog grada" praktično opisao i Staru crkvu i te svoje dolaske i sve ono što mu je Stara crkva značila - istakao je Bartula.
Bartula je i sam rođeni Sarajlija, koji "živi na Palama, u izbeglištvu" kako kaže, i od rane mladosti gaji posebne emocije prema životnoj priči Kapora.
Ušao u narod i tu ostaje
GLUMICA Vjera Mujović, čija je predstava "Vodič kroz srpski mentalitet" bila deo manifestacije, ocenila je da je Kapor kao neka renesansna ličnost koja zna sve, te napomenula da je kao takav uspeo da oslika srpski mentalitet, dušu, duh, karakter.
- Postoje pametni pisci koji ne zažive u narodu, koji ostanu u okvirima književnosti, filologije, filozofije. Međutim, Momo je svojom veličinom ušao u narod i onda je tu zauvek - naglasila je Mujovićeva.
- Davno sam se, pišući o njemu, vezao za Kapora, istraživao sam u crkvi na Baščaršiji u kojoj je Momo kršten, tragao za krštenicama i svim dostupnim crkvenim spisima o njemu i njegovim roditeljima, Gojku i Bojani - priča ovaj profesor književnosti i teologije, koji je Kapora slušao i kao gostujućeg predavača na fakultetu. - Priča o tome kako je majka svojim telom zaštitila Momu i tom prilikom poginula, fascinantna, tužna, i inspirativna, pružala mi je stalnu motivaciju da nastavim. Pitao sam se gde je ona, da li su te žrtve bombardovanja u nekoj masovnoj grobnici, mozaik se polako sklapao, ali informacije su i dalje bile polovične i nedostatne, a onda je čudom božjim sve samo počelo da se otvara. Povezao sam se sa sveštenim licima, sa kolegama sa fakulteta, pomoglo je i to što su podaci digitalizovani, i najzad je, posle dugog traganja, grob Bojane Kapor pronađen.
Kada je to javio Ljilji, na osnovu njene emotivne reakcije profesor je Bartula spoznao svu veličinu Momove nikad neostvarene želje da pronađe majku, koja je dala život za sina.
- Momo je toliko želeo da sazna gde joj je grob, ali nije uspeo, jer nije imao prave informacije. Koševsko groblje je prilikom gradnje nadvožnjaka pred Olimpijske igre, presečeno na dva dela, rečeno mu je da su tom prilikom grobovi raskopani... On nije tad bio u Sarajevu, bio je u Beogradu, po svetu... Mene je, pak, ta neverovatna priča o Momu i žrtvi njegove majke, koja me je motivisala da istrajem, podsetila na sudbinu sarajevskih Srba kroz istoriju.
Srećan je profesor Bartula, baš kao i Kaporova udovica, i svi ostali Kaporovi "izaslanici", zbog činjenice da je Momo, makar i posredno, na godišnjicu svoje smrti, posetio majku, na pravoj adresi, na kojoj ga je strpljivo čekala.