OD HARLEMSKE RENESANSE DO POBUNE PROTIV RASIZMA: Tribina "Buđenje Afrike" u Legatu Petra Lubarde
POLOVINOM pedesetih godina prošlog veka jug SAD se davio u rasizmu, četrnaestogodišnj Emet Til linčovan je 1955. zato što je nešto dobacio beloj devojci, a samo godinu dana posle, na drugoj strani sveta, naš slikar Petar Lubarda, osećajući ta jaka društvena previranja, stvara delo "Buđenje Afrike", dok Jugoslavija kroz pokret nesvrstanih daje podršku emancipaciji potlačanih naroda, posebno kroz umetnost i kulturu.
"Buđenje Afrike" Petar Lubarda
Ovo za naš list govori Miloš Zarić, antropolog, kustos Kuće legata, koji je pokrenuo i vodi ciklus tribina "Angažovana vizuelna umetnost", čije sledeće, peto izdanje simbolično nosi ime po pomenutoj Lubardinoj slici, i održaće se u kući-legatu našeg umetničkog velikana, u Iličićevoj 1, na Dedinju, u sredu od 18 časova.
Ovim skupom biće obeležen i tradicionalni "Mesec afroameričke istorije" kome se, ne samo u SAD, gde je ustanovljen 1976. godine, već i u čitavom svetu, pridaje pažnja različitim dešavanjima. O temi otpora rasizmu, ali i kulturnim i umetničkim pokretima nastalim na energiji te pobune, sa Milošem Zarićem, razgovaraće dr Milan Marković, prevodilac i Aleksandra Prodanović Bojović, etnolog-antropolog, viši kustos Muzeja afričke umetnosti.
Prema rečima našeg sagovornika značajno mesto u afroameričkoj istoriji zauzima afroamerička kultura, nastala ukrštanjem elemenata afričkog kulturnog nasleđa s američkim okruženjem. Ona je formirala kompleksan i raznolik skup izraza u muzici, plesu, jeziku, religiji, umetnosti, koji su uticali na ukupan razvoj društva u SAD.
Deo tribine u maloj sali Legata Petra Lubarde tako će se odnositi na poeziju stvaranu u okviru pokreta poznatog kao Harlemska renesansa, odnosno na to kako je ovaj pokret uticao na rasno pitanje u Americi. Kako otkriva Zarić, Milan Marković, čija doktorska disertacija glasi "Rasa, politika i popularna kultura u poeziji Harlemske renesanse", objasniće na koji način se poreklo ove poetske produkcije povezuje sa procesima oblikovanja crnog identiteta, kulture i umetnosti.
- Druga tema biće kako je pokret Harlemske renesanse, koji je nastao posle Prvog svetskog rata, uticao na kasnija društvena dešavanja šezdesetih godina prošlog veka, pojavu "Crnih pantera", pokreta za građanska prava - nastavlja sagovornik. - Ali, bavićemo se i razmerama rasnog pitanja u Americi danas.
Prkosne i frizure
"Fatumata", Foto K. Radović, MAU
- Noseći afro-kuglu, Afromerikanci su jačali svoj ponos uzvikujući "Crno je lepo!", time prkoseći ustaljenim socijalnim konstruktima lepote - piše u najavi ovog događaja. - Mnoge poznate ličnosti, kao što su Anđela Dejvis, Miriam Makeba, Džimi Hendriks, Nina Simon i drugi, podržale su ovu promenu u američkom društvu noseći afro-frizuru, koja je doživela veliku popularnost ne samo među afroameričkom već i širom populacijom.
O tome šta se podrazumeva pod tradicionalnom umetnošću Afrike, i u kakvoj je ona vezi sa umetnošću koju stvaraju Afroamerikanci, pričaće Aleksandra Prodanović Bojović. Ona će pokušati da razjasni odnos u kome afrička tradicionalna i savremena kultura afroamerikanaca nisu nužno povezane, ali ni strogo razdvojene, već se nalaze u kontinuiranom međusobnom dijalogu.