SVEVREMENA DELA I ZA MODERNE KLINCE: Srpska književna zadruga objavila prvih šest naslova projekta "Srpska književnost za decu u 30 knjiga"
ZAMAŠNOG poduhvata latila se Srpska književna zadruga objavljujući projekat "Srpska književnost za decu u 30 knjiga", u okviru koga je izašlo šest prvih naslova.
Pred čitaocima su antologijski izbori iz stvaralaštva sve samih klasika: "Moć igre" Aleksandra Vuča, "Sviralac vrbe" Grigora Viteza, "Branine igrarije" Brane Cvetkovića, "Svakojaki ršumi" Ljubivoja Ršumovića, "Deca i druge pripovetke" Ive Andrića i "Naš je sada ceo svet" Jovana Jovanovića Zmaja.
Edicija je zamišljena kao nastavak čuvene biblioteke "Srpska književnost u 100 knjiga" koju su pre pola veka objavljivali Matica srpska i SKZ. U uređivačkom odboru edicije su Milan Aleksić, Radivoje Mikić, Zorica Hadžić Radović, Zorana Opačić i Dragan Lakićević, doskorašnji glavni urednik Zadruge koji je i inicijator ovog poduhvata.
Napominjući da je SKZ kao ustanova posvećena očuvanju srpske književnosti, kulturnog pamćenja i nacionalnog identiteta, objavila i mnoge vredne knjige za decu, Zorana Opačić za "Novosti" kaže:
- Bez vaspitanja čitalačkog iskustva i estetskog sazrevanja kroz čitanje vrednih dela nema ni odraslih čitalaca, nema kulture ni pamćenja. To je posebno važno imati na umu danas, kad decenijama govorimo o krizi čitanja, kad nam istraživanja pokazuju da se mora čitati više - prvo u porodici, da knjiga za decu mora biti vidljivija, snažnije promovisana u srpskoj kulturi. Zato je važno što se ova edicija javlja baš u Zadruzi, koja time potvrđuje svoju predanost tradiciji - i podršku modernom duhu. Edicija ima važan zadatak: ona pruža temeljan pristup važnom polju nacionalne književnosti, pokazuje čitaocima njene vrednosti i nudi nova viđenja i klasika i savremenih autora. Novi uvidi jasno su vidljivi već u prvom kolu ove edicije.
Predstavljajući za naš list objavljene knjige sagovornica ističe da je Zorica Hadžić Radović sačinila izbor i odličan predgovor za tom o Zmajevom delu, u kojem su se, osim poezije, našle, njegove priče, dramski tekst, daštalice-zagonetke. Milan Aleksić je proširio izbor Andrićevih priča o detinjstvu od onog poznatog toma "Deca" dok je dobar poznavalac dela Branislava Brane Cvetkovića Aleksandar Pejčić priredio izdanje ovog vrednog a pomalo zaboravljenog pisca. Strahinja Polić je predstavio stvaralaštvo za decu Aleksandra Vuča njegovim manje štampanim pesmama, skoro svim poemama i pričama koje je objavljivao pod pseudonimom Čika Aca. Ljubivoje Ršumović zastupljen je svojom dobro poznatom poezijom, različitim vidovima kraće proze i dramom "U cara Trojana kozje uši".
I konačno, Duško Babić ponudio nam je Grigora Viteza kao pesnika slavonskih predela, srpske tradicije, poznavaoca dečje prirode, tvorca pesničkih zagonetki, proznog i dramskog pisca.
Uz napomenu da je Srpska književna zadruga od svog osnivanja, davne 1892. godine, bila posvećena i objavljivanju književnosti za decu, a jedan od njenih osnivača je bio Jovan Jovanović Zmaj, pesnik za kojeg se, s pravom, kaže da je prvi pravi pesnik za decu, Milan Aleksić za naš list kaže:
- Ovom bibliotekom Zadruga pokazuje da i dalje obraća veliku pažnju na književnost za decu, naročito u vremenu koje više nije naklonjeno knjizi i kulturi. Biblioteka je posvećena prikazivanju geneze književnosti za decu u okviru srpske književnosti i pokazuje njen razvoj od druge polovine XVIII veka do sadašnjeg vremena.
Po najvišim standardima
UPRAVNIK SKZ Duško Babić ističe da su kriterijumi za priređivanje knjiga urađeni po najvišim naučnim standardima, a tekstovi izabrani iz najboljih izbora. Ediciju je, inače, Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja preporučio za sve opštinske i školske biblioteke.